SAVREMENI PRINCIPI APITERAPIJE

Apiterapiju je najjednostavnije definisati kao upotrebu pčelinjih proizvoda za sprečavanje (preveniranje), lečenje ili oporavak jedinki od bolesti, tj. jednog ili više poremećaja zdravstvenog stanja.
Poreklo reči je takođe jednostavno objasniti. Reč api potiče od latinskog naziva za pčelu kao vrstu, Apis Mellifera, a reč terapija je francuskog porekla i označava način postupka sa ljudima ili životinjama obolelih od različitih bolesti.

Reč sprečiti ili prevenirati bolest znači:
· uništiti potencijalnog uzročnika bolesti pre nego što uđe u organizam i prouzrokuje bolest ili
· stimulisati sopstvene odbrambene mehanizme organizma da unište uzročnike bolesti koji su u njega prodrli pre pojave kliničkih simptoma bolesti koju ti uzročnici izazivaju.

Reč oporavak označava vraćanje jedinke u normalno, fiziološko zdravstveno stanje. Drugačije rečeno, oporavak označava i stanje pri kojem su telesne i mentalne funkcije organizma istovetne onom stanju pre nastupanja bolesti.

Reč izlečiti označava potpunu eliminaciju bolesti ili znakova, tj. simptoma bolesti.

Posle definisanja svih ovih termina, jednostavno se može reći da apiterapija znači pokušaj izlečenja upotrebom pčela i pčelinjih proizvoda. Međutim, danas apiterapija ne označava samo jednostavan terapeutski metod, već i različite načine primene pčela i pčelinjih proizvoda u medicini. Zato se često koristi i termin apimedicina. Ako bi pokušali da objasnimo zašto se sve više odomaćuje termin apimedicina, onda bi svakako mogli da navedemo više razloga:

1. Apiterapija ili apimedicina je nauka, tj. način sprečavaja bolesti, lečenja ili oporavljanja bolesnika koji ima jaku naučnu osnovu i kod kojeg su mnoge nejasnoće i nesuglasice potisnute.
2. Apiterapija ili apimedicina je nauka i zato što je neophodno da doktori humane i veterinarske medicine tačno znaju šta čine kada pacijente tretiraju pčelinjim proizvodima; zato što je neophodno da budu izuzetno dobri dijagnostičari, da tačno poznaju najbolji način za aplikovanje lekova u svakom pojedinačnom slučaju, kao i doze potrebnih lekova koji su u ovom slučaju pčelinji proizvodi.
3. Apiterapija ili apimedicina je nauka i zato što je uspeh ovog načina lečenja ponovljiv, tj. propolis će uvek unistiti Helicobacter pylory ako se da u odgovarajućoj količini, a pčelinji otrov ce uvek prouzrokovati povećanje kortizola posle uboda pčele.

Apiterapija ili apimedicina nije samo nauka, već i umetnost, jer se u lečenju koristi svim onim sto nam je priroda podarila: znatiželjom, željom za istraživanjem, ispitivanjem, upoznavanjem, verom u moguće i nemoguće... Umetnost je i zato što je neophodno da oni koji su orijentisani na ovaj način sprečavanja i lečenja bolesti budu zaista umetnici koji u svojoj duši nose ljubav prema prirodi i veru u njene blagonaklonosti i koji su sposobni da ovu ljubav i zadovoljstvo podele sa drugima kojima su njihovo znanje ili pomoć neophodni. Apiterapija ili apimedicina je umetnost i zato što lečenje predstavlja, ne samo najhumaniju, već i najdivniju stvar kojom se pomaže nekom da opstane u životu.

Apiterapija je holistička medicina, što podrazumeva tretman u celosti ili sveobuhvatno lečenje. Ona je holistička medicina jer:

· je u čvrstoj i harmoničnoj vezi sa svim prirodnim procesima,
· koristi se znanjima iz drugih holističkih prirodnih načina lečenja kao što je fitoterapija, aromaterapija, dijetoterapija, akupunktura, akupresura, Ayurveda...
· ostvaruje jak učinak na neurohumoralni sistem sistem čoveka, a uticajem na nervni i cirkularni sistem deluje na ceo organizam i emocionalno stanje organizma.

Da bi se dobili što bolji efekti trebalo bi da svaki apiterapeut u svojoj aktivnosti primenjuje nekoliko pravila ili principa.
Posle istrajnog proučavanja par hiljada stranica posvećenih apiterapiji i posle obimnog kliničkog iskustva (lečeno preko 7000 pacijenata) Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript , istaknuti svetski stručnjak za apiterapiju, ustanovio je 24 takva principa:

- Dijagnoza bi trebalo da bude 'holistička'; klasična (alopatska), strukturalna (Ayurveda), informaciona (homeopatija) i td.
- Pre započinjanja apiterapije, osoba mora 'očistiti' telo raznim 'pročišćavajućim' metodama: specijalne dijete, post pražnjenje debelog creva ako je potrebno.
- Sveži, organski pčelinji proizvodi imaju obično bolje efekte od industrijski obradjenih; pregrevanje, prekomerne filtracije i rafinacije su štetne.
- Pažljivo izabrati pčelinje proizvode prema njihovom poreklu, sastavu i farmakoloskim osobinama.
- Kvalitet i metode čuvanja su najznačajnije za dobru efikastnost.
- Primeniti fleksibilno preporuke proizvodjača.
- Uvek se testirati na alergiju pre početka tretmana.
- Postepeno uvećavati dozu pčelinjih proizvoda.
- Koristiti nekoliko 'sredstava' da bi se postigao bolji pristup obolelim oblastima: tečnosti (čaj, voda i sokovi), kreme/masti, inhalacije, čepići, injekcije i td.
- Nekoliko metoda primene su bolje nego samo jedna.
- Doze svakog pčelinjeg proizvoda moraju biti precizno ustanovljene prema starosti, težini, opštem, odnosno lokalnom stanju svakog pacijenta, vremenu primene i td.
- Vreme tretmana treba da je u skladu sa različitim (bio)ritmovima, ti ritmovi variraju u zavisnosti od pacijenata, bolesti, sezone, vremena dana td.
- Apiterapija nije 'panacea' i treba je primeniti u skladu sa drugim prirodnim metodama lečenja, kao što su fitoterapija, aromaterapija, akupunktura, organske dijete i td.
- PRIMUM NON NOCERE; ne treba eksperimentisati sa pacijentima. Koristiti samo sigurne metode i proizvode visokog kvaliteta.
- Veoma je važno poboljšati cirkulaciju preko metoda kao što je masaža, akupresura i td.
- Dobar san i odmor povećavaju efekat pčelinjih proizvoda.
- Dobra sredina (čista, uređena, nezagađena) i pozitivno razmišljanje, porodične i prijateljske grupe su takođe korisni.
- Individualizovati tretman, jer je svaki pacijent jedinstven i uvek postoje individualne razlike.
- Zbog svog sastava svi pčelinji proizvodi imaju više ili manje korisne efekte, na svima pacijentima.
- Apiterapija nije blic metoda. Istrajnost i strpljivost su neophodne, posebno kod hroničnih bolesti.
- Proučavati pacijente pre, tokom i posle tretmana, napraviti od njih prave zaljubljenike i zaštitnike pčela. Svaki pacijent mora, sa vremenom, postati svoj sopstveni apiterapeut.
- Dobar apiterapeut mora znati život pčelinje zajednice do detalja, on mora takođe biti najmanje dobar pčelar amater.
- Neprekidno učenje, dobra razmena informacija sa drugim specijalistima može pomoći u nalaženju najbolje medicinske strategije za svaku osobu.