Autor:
Prof. Đoko Zečević,dipl.oecc.               
Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript
 
www.zlatarpcela.org.rs

                                                             PERGA
                                        IZVOR ŽIVOTA MLADIH PČELA

Medju pčelarima se veoma često priča o polenu  koji se može kupiti na izložbama, u pčelarskim prodavnicama kao i kod samih  pčelara na pčelinjacima. Postoje  profesionalni pčelari-ubirači, koji sakupljaju velike količine cvetnog praha-polena i plasiraju ga na tržište.       
                Uz izvinjenje čitaocima i bez ikakvih loših namera, moram istaći da su na nekim mojim predavanjima  upućivana mi pitanja da pojasnim šta je to perga? Razmišljajući o ovom pitanju, sa željom da one koji znaju potsetim a one druge bar malo uputim u tajne perge, odlučih da  napišem nešto više o ovoj, za mnoge pčelarskoj a naročito gradjanskoj nepoznanici!
Saglasno mojoj želji (poštujući one koji mnogo više o ovome znaju), ispoštovao bih redosled pojašnjenja koji je nizbežan u osnovnoj spoznaji  perge.

Šta je polen?

                Često se među pčelarima čuje da je polen i perga jedno te isto? Da li je baš tako i gde su razlike?

Pelud / Foto: M. Farkaš

Pa da krenemo redom:
- Polen je produkt cvetnih prašnika – kesice, koji je nakon sazrevanja (zbog pucanja kesice), dostupan pčelama polenaricama?  U toku sakupljanja pčele ga mešaju sa sekretom pljuvačnih žlezda i u vidu loptica-kuglica, u korpicama zadnjih nogu prenose ga do košnice.

Unos peludi / Foto: M. Farkaš

Količina polena, tog sićušnog praška je različita kod pojedinih biljaka. Na primer u jednom cvetu jabuke je oko 100.000, dok u cvetu leske je do 1.000.000 polenovih zrnaca -Veroljub Umeljić, „Enciklopedija pčelarstva 2008.“.
To je tzv. sirov polen koji pčelari od pčela oduzimaju različitim hvatačima, suše na temperaturi od 38-41 stepen sa vlažnošću ispod 10% - prof. Dr Lebedev, ili nakon sakupljanja tretira se u hladnjaku na temperaturi ispod - 25 stepeni dvadeset četiri sata a onda  se suši na 32-34 stepena u trajanju od 4 sata, uz smanjenje vlage na 8-9%, - V Umeljić, isto.
Neki autori navode da se polen može čuvati u svežem stanju  (bez sušenja), pomešan sa ukristalisanim medom ili šećerom u prahu, kao i svež ali duboko zamrznut!
                Za pčelinju zajednicu polenova zrnca su izvor belančevina i masti. Ona sadrže brojne elemente neophodne za razvoj i rast živih organizama, kao što su aminokiseline, neophodne masne kiseline, uglavnom skoro sve vitamine, mineralne soli kao i materije koje obezbeđuju sve životne procese.
                Česte su dileme među pčelarima, da li je polen pčelinji proizvod? Rekao bih DA, za nas pčelare koji ga oduzimamo, prodajemo  ili konzumiramo ali za pčelinju zajednicu NE, jer on predstavlja samo repromaterijal koji je osnova pčelinjeg proizvoda po imenu PERGA.
Dakle, usudio bih se da ovo tvrdim sa izvesnim pojašnjenjima u daljem tekstu.

Šta je perga?

                Da bi smo dobili odgovor na ovo pitanje, bilo je neophodno izneti konstataciju u prethodnom pasusu!  Naime, život i gajenje pčela (naročito mladih) u pčelinjoj zajednici, uslovljen je postojanjem odgovarajuće količine polenovog praha koji se nalazi u košnici u drugačijem obliku od onoga kojeg su pčele donele sa različitih cvetova?  Taj drugačiiji oblik, naziva se Perga.

Perga / Foto: Đ. Zečević

- Dakle, perga je fermentisani polen (cvetni prah je osnovna supstanca), koji pčele polenarice donose i smeštaju u radilične ćelije a druge kućevne pčele preuzimaju dalji „postupak“ u pripremi i fermentaciji polena za duže čuvanje i kasniju upotrebu.
Taj dalji „postupak“ je balansiranje i pažljivo mešanje praha mandibulama uz dodatak sekreta svojih žlezda. Nakon ovih radnji, pčele mešavinu glavom sabijaju u ćelije do nešto više od polovine njene zapremine.
Mlečno-kisela fermentacija polena pod dejstvom fermenata meda, sekreta žlezda i mnogih mikroorganizama, za 15 dana polen pretvara u pergu.  U toku fermentacije nagomilava se mlečna kiselina  (do 3,2%), koja u sadejstvu sa jedinjenjima (koja imaju antibiotička svojstva), obezbeđuje konzervaciju perge –Akademik prof. dr Krivcov, prof.dr Lebedv,“ tehnologija proizvodnje pčelinjih proizvoda 2000.“
U ćelijama saća, ovako fermentisan polen, odnosno perga je mikrobiološki sterilna  i vrlo teško je podložna kvarenju, jer mlečna kiselina onemogućava dejstvo bilo kakvih kvasaca u sterilnoj ćeliji.
Pripremajući hranu za period biološkog a naročito ekološkog mirovanja, pčele gotovu pergu zalivaju sa medom tako da, pčelar treba znati da u košnici prepozna medno-pergne satove i proceni količinu ove neophodne pčelinje hrane iliti pčelinjeg hleba, kako ga neki pčelari sa pravom nazivaju. Procenu je naročito bitno učiniti u jesenjem pregledu pred uzimljavanje.

U čemu je razlika između polena i perge?

Razlika se može izraziti korz sledeće pokazatelje:
1)  u hemijskom sastavu (brojčane vrednosti pojedinih elemenata),
2)  u izbalansiranosti polena kao osnovne supstance,
3)  u načinu korišćenja od strane pčela,
4)  u hranljivoj i biološkoj vrednosti,
5)  u podložnosti kvarenju,
6)  u postojanosti, dužini čuvanja...

                Pre analize različitosti, želeo bih da kažem da u košnici postoje dve grupe pčela, mlade hraniteljice i negovateljice koje se najvećim delom hrane polenom-pergom i izletnice-nektarice  koje se hrane isključivo medom.   Takođe, naglasio bih da je pčelarska nauka utvrdila i pčelarima prezentirala načine određivanja radnji i postupaka pa i same dužine života svih pčela u košnici zahvaljujući otkriću gena vitelogenina i njegovoj ulozi u životu pčela. Naučnici poput  Mindi Nelsona, Kejta Ilea, Groa Adama su u novije vreme eksperimentima pokazali i da pčele predodređene za polen, imaju viši nivo ovog gena a izletnice nektarice mnogo niži, s’tim što pomanjkanje vitelogenina izaziva ranije umiranje pčela pa je očigledno koliko ovaj protein utiče na dugovečnost pčela?  U celoj ovoj konstataciji, polen odnosno perga igraju veliku ulogu ali o tome u nekoj drugoj prilici.

Evo i kratkog pojašnjenja navedenih različitosti polena i perge:
1)  Kao prvo, hemijski sastav perge jeste sličan hemijskom satavu polena ali brojčane vrednosti su u pergi značajnije. Za primer ću navesti da u pergi ima više šećera zbog dodavanja nektara i meda od strane pčela. Zatim udeo proteina je za 20% a masnoće za 9% veći i mnogo više mlečne kiseline nego u polenu. Po kvalitetu i količini sadržaj aminokiselina perge je u ravni sa aminokiselinama tela pčele a bitno se razlikuje od polena različitih biljaka.
2)  Dobro izbalansiran sastav perge,  jer pojedini cvetovi biljaka ne sadrže sve neophodne aminokiseline, vitamine i minerale kao na primer polen maslačka kojem od deset nezamenljivih aminokiselina nedostaju tri, kod ive dve i td.
3)  Pčele koriste polen samo kao fermentisanu pergu a nikako u izvornom svežem obliku.
4)  Hranljiva, energetska kao i biološka vrednost perge je mnogo veća nego kod polena. Perga ima stabilan hemijski sastav jer su je pčele konzervirale i isključena su zagađenja a gubitak vitamina i aminokiselina je sveden na minimum.
5)  Polen je vrlo podložan kvarenju, naročito ako se ne vodi računa kod oduzimanja, pripreme za čuvanje i samog čuvanja. Razlog je postojanje značajne količine gljivica koje se brzo razvijaju u vlažnom polenu.
6)  Polen nakon godinu dana gubi više od polovine  a definitivno nakon dve godine, gubi sva vrednosna svojstva, dok se perga bez kvalitativnih promena može čuvati i do 17 godina – prof. dr Krivcov i prof. dr Lebedev, isto, 2000.

Moj način sakupljanja perge?

U pčelarenju moga kraja (pretpostavljam i šire), malo se koji pčelar bavi sakupljanjem perge. Praktično u ruskoj a i zapadnim  pčelarskim literaturama, postoje objašnjenja kako se pčele „teraju“ da maksimalno donose cvetni prah i proizvedu pergu.

Perga u saću / Foto: Đ. Zečević

Lično, pergu prikupljam u periodu od 15 maja do 15 jula (stacionirani pčelinjak na 1200m.n.v.), saobrazno vremenskim prilikama. Koristim dve tehnike koje su različite u veličini ramova – okvira sa pergom i dodatkom medno-pergne pogače.  Za ovo (za sada), izdvajam samo 4 košnice i odnosim ih 10km od staciniranog pčelinjaka. Pčelinje zajednice moraju biti veoma jake sa kvalitetnom maticom. Pošto pčelarim sa DB desetoramnim košnicama, dve su sa polunastavcima (medišni okviri), a druge dve sa ramovima tj. okvirima iste veličine  Istivremeno u dve košnice sa istovetnim ramovima-okvirima, u gornjem telu pravim izolator za maticu sa tri rama-okvira, jer istovremeno sakupljam i matični mleč tj. matica zaleže te presađujem larve.
U donjem telu  je uglavnom izvučeno malo starije i tamnije saće, jer sam zapazio da ga pčele rado pune sa polenom ali povremeno dodajem i do dve satne osnove, kada izvadim ram sa pergom.
Kod ovih zajednica je stalno prisutna medno-pergna pogača a češće u toku dana dodajem male količine šećernog sirupa u razmeri 1:1, čak može i 1.2 u korist vode.
Kod druge dve košnice vršim svakodnevno prihranjivanje sirupom istog sastava i to u najmanje 3-4 doze od po 50-100 mll. Ovo radim iz razloga da obezbedim „informacije“ pčelinjoj zajednici o konstantnom unosu nektara, jer tada pčele povećavaju posete polenaricama!
Zrelu pergu oduzimam 20 dan od početka procesa a u narednim periodima svakiih 15 dana, opet u zavisnosti od popunjenosti okvira sa pergom? U navedenom periodu stalno sam mobilan kada su u pitanju košnice sa polumedištima, zbog svakodnevne prihrane  i eventualnog sprečavanja rojenja.

Pribor za vađenje prege / Foto: Đ. Zečević

Pergu moja saputnica-pčelarica vadi (za sada) mehaničkom pumpicom tzv. „štanc sifon“, stavlja je u tegle i čuva u zamrzivaču do upotrebe - mešanje sa kristalisanim medom i propolisom za prodaju, naravno po narudzbi kupca, ili za pravljenje medno-pergne pogače).
Prošla godina je bila vrlo nepovoljna ovde na planini ali smo sakupili oko 7 kg. ovog za sada, malo traženog eliksira života.  No, perga mi je izuzetno potrebna kod proizvodnje mleči i matica.
Takođe, postoje i mnogo savremeniji načini vađenja perge iz punih okvira ali za sada se moja pčelarska kuća zadovoljava sa ovim načinom, odnosno fizički ovom vrlo teškom metodom .
I na samom kraju, rekao bih da pčelari treba više da proizvode i propagiraju pergu, zbog njenih velikih komparativnih prednosti u odnosu na polen.

Fermentirana pelud / Perga / Tehnologija proizvodnje na pčelinjacima

Galerija / Perga