Misteriozna pojava desetkovala pčelinjake u Sjevernoj Americi i Evropi

PČELARI SVETA SA STREPNJOM OČEKUJU PROLEĆE

Početkom ove godine širom Sjedinjenih Država došlo je do masovnog nestajanja pčelinjih društava. Ovom do sada nepoznatom pojavom zahvaćeno je trenutno više od trideset saveznih država, a gubici se procenjuju na preko dva miliona pčelinjih zajednica. Dennis van Engelsdorp, specijalista državnog Departmana za poljoprivredu (USDA) za "Discovery News" kaže: "Nazvali smo to poremećajem nestajanja pčelinjih društava (CCD) pošto nazivanje bolešću može biti netačno sve dok ne ustanovimo uzroke, ali smo prilično sugurni, ne u potpunosti, da se radi o zaraznoj bolesti."

Jedan od prvih koji je ustanovio gubitke je Dave Hackenberg iz Lewisburg-a, čiji gubici iznose oko 3000 košnica. On sa svojim sinom svake godine odlazi na Istočnu Obalu kao i mnogobrojni seleći pčelari koji krstare američkim kontinentom. Ove sezone, Hackenberg je doselio svoje košnice na Floridu 10. oktobra, isto kao što je to radio već čitavih 40 godina. Novembra, neke košnice već su bile prazne, a od ostalih ostale su šačice pčela.

"National Honey Board" je hitno obezbedio 13.000 dolara sredstava za formiranje radne grupe koju sačinjavju univrezitetski istraživači sa fakulteta, državni zvaničnici, stručnjaci iz ove oblasti i predstavnici pčelarske industrije sa ciljem da se ispita uzrok, razvije strategija delovanja i utvrde preporuke pčelarima u vezi CCD. Vodeći stručnjak USDA laboratorije u Beltsville-u Jeffrey S. Pettis kaže da radnici koji otvraju košnice da bi ih proverili izveštavaju da stanje nije dobro. Po njegovim rečima, "zimski gubici znaju katkada da budu veliki, ali ovo je do sada nevidjeno. Kada se mrtvi i umirući insekti budu prikupili i analizairali videće se koje su od mnogobrojnih sumnji opravdane."

Ni evropski pčelari nisu ostali poštedjeni. Kada su pčelari severne Evrope prvi put ove godine otvorili svoje košnice kako bi proverili stanje prezimljavanja, doživeli su veoma neprijatno iznenadjenje: neki do sada neutvrdjeni razlog uzrokovao je uginuće na hiljade pčelinjih društava. Posledice se već nagoveštavaju, i to prvenstveno u domenu oprašivanja poljoprivrednih kultura.

Zlokobnim izveštajima iz SAD-a o ogromnim gubicima nepoznatog uzroka prethodila je serija neobjašnjivih, ali vrlo ozbiljnih, gubitaka na pčelinjacima Poljske, Grčke, Italije, Španije i Portugalije zadnjih nekoliko godina. Sličnih teških gubitaka verovatno je bilo i u drugim zemljama, ali se opravdano sumnja da o njima, iz nekih razloga, nije izveštavano.

"Situacija je veoma ozbiljna, ali niko još ne razume uzrok ovih munjevitih stradanja pčelinjih društava", objašnjava Dr Max Watkins, tehnički direktor Vita (Europe) Ltd, najveće svetske kompanije za proizvodnju sredstava za zdravstvenu zaštitu pčela, član evropske radne grupe naučnika oformljene zbog ove alarmantne situacije. "Pretpostavke o mogućim uzrocima su u veoma širokom dijapazonu, od delovanja pesticida i povećanja solarnog zračenja zbog slabljenja ozonskog omotača pa do opadanja plodnosti matica i korišćenja neadekvatnih tretmana pčelinjih društava. Stvarno, odgovor mi još uvek ne znamo – pojedini mogući uzroci su u stadijumu pručavanja i samo svestrano objedinjavanje činilaca može dovesti do stvarnog uzroka stradanja pčelinjaka. Ovaj fenomen je vrlo alarmantan posebno zbog ogromnog značaja za poljoprivredu zbog oprašivanja koje direktno utiče na prinose useva."

“To je stvarna misterija” nastavlja Max Watkins. "Tražimo od pčelara da nas izveštavaju o gubicima i temeljno ispitaju i analiziraju svoje košnice. U SAD je veoma teško doći do adekvatnih uzoraka i dovoljno detaljnih izveštaja. Iz dostupnih izveštaja, medjutim, primetno je da mnogi pčelari koriste neregistrovana sredstva zaštite protiv varoe, što ne mora biti presudno, ali može činiti značajan faktor doprinosa."

Simptomi stradanja društava širom Evrope i Severne Amerike su različiti. Generalno, do gubitaka dolazi u pozno leto i u rano proleće. Ove zime širom Sjedinjenih Država ono se ogledalo u tome da su stare pčele dvostruko brže nestajale, dok matica i mlade pčele nisu mogle to da proprate; mlade radilice nisu bile spremne za prikupljanje polena i nektara, a broj im je bio nedovoljan da obezbede održanje društva.

Prošle godine u Velikoj Britaniji takodje su zabeleženi, istina ne u značajnom broju, slučajevi iščezavanja pčelinjih društava iz košnica (nazvano fenomenom Marie Celeste) u kojima nisu ostajali pčele kako bi se izvršile post-mortem analize.

S obzirom na ozbiljnost situacije, ali i ogroman značaj pčela u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji, angažovanje svetskih eksperata i izdašnu materijalnu potporu, nadamo se da će se ovoj novoj apokalipsi pčelarstva veoma brzo stati na put.

Dejan Kreculj