Autor: Miloš Milosavljević 

Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript

Pevanje mladih matica

 Naša domaća rasa pčela ( ako doduše nije nekakvi križanac), lako se prilagodi uslovima staništa, pa tako  vrlo lako i oštre zime koje se dešavaju u podnožju Kopaonika, sa uspehom savladaju, u ovim našim malim košnicama. Nakon završene sezone uzgoja matica, naše oplodnjake sastavljamo i sa takva dva tela oplodnjak prezimi zimu. U proleće se društva sa mladim maticama u ovim oplodnjacima brzo razviju i preti opasnost da iz njih izađe roj pčela, već tamo negde krajem aprila meseca. Zato im na vreme oduzimamo, prvo gornje telo, koje se skoro celo pretvorilo u zatvoreno leglo, oivičeno solidnom rezervom meda. Normalno, vodeći, pri oduzimanju, računa da matica ostane na starom mestu, a skinuto telo se prenosi na novo mesto i kao novi oplodnjak ulazi u sistem uzgoja matica. Na starom mestu, umesto oduzetog gornjeg tela dodajemo novo telo, uz istovremeno dodavanje većih količina hrane, sirupa, koja je neophodna da nadoknadi odnešeno. Pčele odnešene u gornjem telu, na novo mesto, a koje su upoznate sa lokacijom svog starog mesta će se vratiti u svoj stari oplodnjak, te tako ga baš dobro količinom pčela pojačati. Za petnaest, dvadesetak dana, ponovo se oduzima ono drugo telo našeg oplodnjaka i bez matice se nosi na novo mesto. Sada naš stari oplodnjak ostaje sa samo jednom kutijom, punom legla, sa malo meda, ali sa dosta pčela, koje su se, opet da ponovim vratile sa novog mesta drugog tela oplodnjaka.  Puno pčela , puno zatvorenog legla, uz prisustvo mlade plodne matice, stvoreni su dobri uslovi da se doda nadogradnja i da se pčele zaposle, uz normalnu prihranu, koju ni u kom slučaju ne smemo zaboravljati. Međutim, ponekad se nema više slobodnih, praznih tela oplodnjaka, kako bi se napravila nadogradnja, pa u takvim slučajevima vrlo rado idemo da pčele izazovemo na rojenje, prirodnu podelu pčela za čim žude danima u ovim prolecnim danima. Odmah po oduzimanju tog zadnjeg, drugog tela oplodnjaka i nošenja istog na novo mesto, hvatamo maticu u oplodnjaku i istu preko kaveza dodajemo tamo gde smo je prethodno namenili. Ali istog časa u taj naš, sada jednodelni oplodnjak, dodajemo zreli matičnjak, star, trinaest,  četrnaest dana. Iznenadni nestanak matice, nestanak dela pčela, kao i prisutnost zatvorenog matičnjaka, u našem oplodnjaku smo stvorili pravu pravcatu sliku, da je kod njega došlo do rojenja. Međutim prisustvo zrelih starih pčela, koje su trebale biti okosnica roja, koji je sa maticom izašao, budi u njima pomalo usnulu želju da svoju dušu zadovolje i da se izroje. Od tog trenutka sve radnje pčela u oplodnjaku su okrenute ka ispunjenju te za njih najače želje, želje za razmnožavanjem. Sutradan se matičnjak može skloniti, jer on se nikako više ne može uklopiti u šemu rojenja i njega svakako ne žrtvujemo, već ga oduzimanjem iz  našeg oplodnjaka, dodajemo tamo gde je korisniji. Za to vreme pčele su se dale u gradnju svojih rojevnih matičnjaka i to isključivo od jaja, ne od jednodnevnih ličinki,  kao što je to slučaj sa pčelama, kada ostanu iznenada bez svoje matice. I šesnaesti dan po oduzimanju matice, naš oplodnjak vri od pesama mladih matica, koje su se rodile, stasale, pa skoro sve u isto vreme. Pčele dozvoljavaju samo jednoj matici da se izlegne iz matičnjaka, dok ostale ostaju u svojim čaurama. Matica koja se izlegla vrlo nervozno i nekontrolisano se krece po celoj košnici, ne bi li se obračunala sa suparnicama koje ona itekako oseća. Pčele je sprečavaju  da ne dođe blizu do matičnjaka u kojima njene sestre onako sazrele sede i sprečene su da napuste matičnjak. Matica ( izležena), a ljutita što je pčele sprečavaju da se sa suparnicama obračuna, kuka, odnosno peva na sav glas. Njena pesma, ti, ti, ti, ti, čuje se u dosta čestim intervalima. Njoj u horu odgovaraju u matičnjacima zatvorene matice, sa pesmom koja je po tonu nešto dublja, kao da se čuje iz nekakve bačve, kva, kva, kva, kva. Pčele lako brane matici da ne dođe do matičnjaka i ona u ludom trku luta prostorom košnice. A takođe vrlo lako sprečavaju ostalim maticama, da koja slučajno ne izađe iz matičnjaka. Jer tada bi bilo belaja. Teško bi pčele uspele da dve slobodne matice sačuvaju a da se ne uhvate u ljuti boj, pa bi onda bile prinuđene da obe uklube, što bi tada dovelo do neuspeha pri rojenju.

Na priloženom video snimku, ako se isključi pesma mojih ptica i dobro se uši načulje, može se jasno prepoznati pesma slobodne, prvo izvedene matice, i hora, njih desetak matica, zarobljenih u čaurama matičnjaka.

http://www.pcelinjak.com/content/view/1792/232/

Pet dana sam svakodnevno slušao pesme mladih matica, a rojenja nije bilo. Visoke dnevne temperature, pčele prepoznaju kao elementarnu vremensku nepogodu. I baš taj peti dan, dok sam slušao pesmu i foto aparatom snimao pesmu hora matica, došlo je do rojenja.

http://www.pcelinjak.com/content/view/1794/232/

Tri mlade matice su bile u malom rojiću pčela, koji se dosta nemirno kretao prostorom pčelinjaka. Ponudio sam mu vrškaru, omazanu travom, matičnjakom i na moju radost, dosta brzo su je pčele prihvatile. Relativno mali rojić, uhvaćen u dosta veliku vrškaru, ostavljen je da u njoj sačeka prirodom određenu mu sudbinu.

http://www.pcelinjak.com/content/view/1793/232/

Doduše redovno je po malo hranjem, i uspeo je da u zimu uđe sa poprilično izgrađenim stanom, a i dobrom zalihom hrane.Ovog proleća ni po čemu on ne zaostaje u odnosu na ostala pčelinja društva smeštena u trmkama, odnosno vrškarama. Čak mi se čini da je to društvo nekako vitalnije, zivlje, vrednije ili mi se samo tako čini, jer ga više od svih ostalih društava na pčelinjaku volim.

Da naglasim da je oplodnjak uspešno sebi obezbedio jednu maticu, od pet, šest, koliko ih je ostalo nakon izlaska roja i pojačan jednim oplodnjakom iz njegove blizine, uspešno se izborio sa ovogodišnjom dosta surovom zimom.