Dugo me je mučilo pitanje zašto sam prošle godine prikupio manje propolisa nego obično. Odgovor sam našao sasvim slučajno kada sam sređivao svoju pčelarsku radionicu. Našao sam PE kesu sa sirovim propolisom, koju sam slučajno zaturio još prošle zime. Propolis je ostao u zavezanoj kesi sve do septembra. Na šta je ličila kesa vidi se na fotografiji. Izbušena je od voskovog moljca. U sirovom propolisu našao sam ostatke njegovog nedela.
Otkud voskov moljac u sirovom propolisu? Odgovor je jednostavan, u sirovom propolisu se nalazi do 50% voska, utoliko više ukoliko je procep koji pčele propoliziraju veći (do 2 mm lageruju čist propolis). Taj propolis prikupio sam grebanjem sa ramova i nastavaka. Sasvim je sigurno da u komadićima voska iz tog propolisa matica nije polagala jaja. Poznata mi je tvrdnja da voskov moljac napada samo zaležan vosak, upravo zbog ostataka kokona koji ostaju u ćeliji posle izleganja pčela. Ta tvrdnja je vrlo uverljiva. Svim pčelarima je poznato da voskov moljac ne napada satne osnove ni devičansko saće, dok zaležano saće potpuno uništi. Propolis napadnut voskovim moljcem potakao me je da razmislim da li je ta tvrdnja u potpunosti istinita. Pitao sam se da li voskov moljac radije napada ostatke kokona u saću ili ga možda više privlači propoliziran vosak. Sa slike je očigledno da je kesa sa sirovim propolisom energično napadnuta. To navodi na pretpostavku da voskov moljac voli propolis. Koje pojave govore u prilog ove pretpostavke:
1.    Pčelarima je poznato da matica polaže jaje u očišćenu i propoliziranu ćeliju. Takva ćelija je sjajna, pčelari kažu da je polirana. Za svaku generaciju pčela, svaka ćelija je po jedanput propolizirana. Dakle, u napadnutom starom saću ima propolisa.
2.    Kokoni sa larvom voskovog moljca mogu se videti i na drugim delovima košnice van saća. Na primer, ima ih na donjoj površini sat lajsne ili u falcu nastavka koji služi kao oslonac ramena ramova. Na tim mestima nema zaležanih ćelija, ali ima propolisa.
3.    Kada voskov moljac potpuno uništi staro saće ostaje paučina sa izmetom. Uočljivo je da u tom materijalu nema propolisa. Takođe nema voska ni ostataka kokona.
Da voskov moljac voli propolis samo je pretpostavka, dok se ne dokaže ili opovrgne. Eksperiment bi se moglao postaviti na sledeći način: Pripremi se ram sa mladim saćem i ram sa satnom osnovom, koji se pomoću pumpice propoliziraju tinkturom propolisa. Takve ramove odložiti u nastavak sa još jednim ramom sa crnim saćem. Obezbediti uslove da se voskov moljac može nesmetano razvijati, a to su toplota, vlažnost i mrak. Ukoliko voskov moljac napadne satnu osnovu i mlado saće, može se smatrati da je pretpostavka dokazana. Možda ćemo na taj način malo bolje upoznati voskovog moljca, koga izgleda ne poznajemo dovoljno. Autoru nije poznato kako se hrani ovaj nametljivac u razvojnim fazama svoga života, kao ni uticaj raznih prirodnih i veštačkih supstanci u saću. Neprijatelja treba upoznati kako bi se lakše borili sa njim. O tome na proleće kada se steknu uslovi za eksperiment.

Foto 1 – propolizirana PE kesa koju je izgrizao voskov moljac

Foto 2 – Lutke voskovog moljca u alkoholnom rastvoru propolisa

Srđan Todorovski - Tošo