Dr med. Rodoljub Živadinović

U jesen 2003. godine doneo sam odluku da obavim tretman oksalnom kiselinom, po uputstvu sačinjenom od strane nekoliko autora (G. Liebig, K. Tampel, R. Büchler, 2001), koji bi utvrdio terensku efikasnost oksalne kiseline u Srbiji. Nisam želeo da to bude samo obična primena oksalne kiseline, već sam rešio da preciznim merenjima i detaljnom obradom utvrdim efekte tretmana, te tako usmerim svoja razmišljanja i aktivnosti pravim putem narednih godina.

Priprema rastvora (po uputstvu koje su 2001. dali G. Liebig, K. Tampel i R. Büchler)

Prvo se nabavi dihidrat oksalne kiseline (sredstvo je u kristalnom obliku). Zatim se pripremi rastvor od jednog litra 20%-nog šećernog sirupa zagrejanog na 30°C i  35 g oksalne kiseline – dihidrata (treba OBAVEZNO naglasiti da sam ja u ovom eksperimentu koristio 20% šećerni sirup, kako su oni tada preporučivali, ali je kasnije nepobitno utvrđeno da je neophodno koristiti 60% šećerni sirup, a o razlozima sam pisao u izveštaju sa Kongresa Apimondije u Dablinu). Najbolje je da rastvaranje obavi stručno lice u laboratoriji, i takvu osobu moraju da pronađu svi pčelari bez radnog iskustva u laboratoriji. Potrebna zaštitna sredstva su: rukavice otporne na kiselinu, odelo otporno na kiselinu, maska za disanje FFP2 SL (ili FFP3 SL), DIN EN 149 i zaštitne naočare. Za one koje su pčelari zadužili da im naprave rastvor (uz sve pomenute mere zaštite), preporučujem da prvo u plastičnu ili staklenu flašu sipaju potrebnu količinu zagrejanog šećernog sirupa, a da zatim razmerene kristale oksalne kiseline sipaju u plastični levak. Posle toga zatvoriti flašu i dobro promućkati. Šećerni sirup se zagreva jer se oksalna kiselina lakše i brže rastvara u toplom sirupu. Merenje oksalne kiseline obavljati analitičkom ili digitalnom vagom u laboratoriji ili nekoj od humanih ili veterinarskih apoteka (uslužno). Dobijeni rastvor više nije posebno opasan za rukovaoca, ali mere zaštite ostaju. Ako slučajno dospe na bilo koji deo tela, odmah obilno isprati vodom i obratiti se lekaru. Rastvor sme da se upotrebi samo jednom, kada nema legla i kada je spoljna temperatura iznad 4 °C. Po svakoj pčelama posednutoj punoj DB ulici (bar 80% njene dužine da čine pčele) se špricem isključivo po pčelama nakape 5 ml rastvora, a kod košnica nižih ramova 3–3,2 ml. Ovo smanjenje doze kod košnica nižih okvira meni lično ne izgleda opravdano, bar ne kod jakih društava koja su uzimljena na najmanje dva tela. Jer, klube jakog društva teži da stvori približno loptasti oblik, te će u svakoj prostranoj košnici društvo iste snage imati istu veličinu klubeta bez obzira na tip košnice. Jedino uzimljavanje na jednom telu višekorpusnih košnica dovodi do izobličenja klubeta i smanjenja broja pčela u jednoj ulici, što jedino može da opravda smanjenje doze. Biti oprezan pri radu, jer je kiselina veoma opasna po zdravlje. Svi koji se odluče za primenu oksalne kiseline, sami odgovaraju za posledice izazvane nestručnim rukovanjem. U slučaju kompletne zaštite, nema nikakve opasnosti za rukovaoca.
Cena tretmana jednog pčelinjeg društva je u vrednosti od oko samo 0,0125 evra, te oksalnu kiselinu slobodno možemo da proglasimo najjeftinijim preparatom protiv varoe.

Eksperiment

Odlučio sam da na jednom delu društava primenim oksalnu kiselinu, a na drugom delu sistemik cymiazoli hydrochloridum (od preparata čija je ovo aktivna materija, odabrao sam domaći Apichem, koji mi je u datom trenutku bio najdostupniji). Ovaj preparat u potpunosti odgovara preparatu Apitol. Posle izvesnog vremena obavio sam još jedan tretman. Samo, sada su oksalnom kiselinom tretirane zajednice na kojima je prethodni put primenjen Apichem, a Apichem-om su tretirana društva prethodni put tretirana oksalnom kiselinom. Tako sam postigao dvostruki efekat: obarao sam varou i jedan preparat proveravao drugim. Na taj način sam dobio dvostruku kontrolu tretmana.
U eksperiment je bilo uključeno 38 pčelinjih zajednica u Fararovim košnicama (visina nastavaka 17 cm), ali zbog obimnosti posla brojao sam opadanje varoe kod 15 društava, dok sam kod ostalih samo pratio prolećni razvoj.
Prvi tretman sam obavio 9. novembra 2003. godine pri temperaturi vazduha od 9°C. Tretirao sam 30 društava Apichem-om, a 8 oksalnom kiselinom. Narednih dana sam brojao opalu varou. Rezultate možete da vidite u tabeli broj 1. Evo nekoliko primedbi koje treba znati. Društvo broj 9 je tretirano sa polovinom od potrebne doze Apichem-a, jer mi je ponestao rastvor. Društvo broj 12 je tretirano sa manjom dozom oksalne kiseline od potrebne, jer sam u trenutku tretmana pogrešno procenio snagu. Kasnije sam uočio da je značajno jače, jer je zahvatalo prostor koji je bio izdužen i sužen. I tih kasnije prebrojanih 7 ulica pčela nije merodavni pokazatelj, upravo zbog rasprostiranja klubeta kroz tri Fararova nastavka.

Drugi tretman je obavljen 17. januara 2004. godine pri temperaturi vazduha od 7°C. Sada je Apichem-om tretirano 7 društava, a oksalnom kiselinom 30. Drugim rečima, zajednice koje su prošli put tretirane oksalnom kiselinom, sada su Apichem-om i obrnuto. U međuvremenu je jedno društvo uginulo (br. 14), verovatno zbog uslovno velikog broja varoe i naglog slabljenja, čiji mi je uzrok nepoznat, jer je krajem leta tretirano na isti način kao i sva druga društva. Umesto njega, odabrao sam jednu zajednicu kod koje sam pratio opadanje varoe, ali je nisam uključio u analize. Rezultate drugog tretmana možete sagledati iz tabele broj 2.

Radi detaljnijeg praćenja efekata, od značaja su i dani u kojima su pčele izletale iz košnica tokom posmatranog perioda: 16, 19, 20. i 24. novembar 2003, zatim 6, 7, 28. i 29. februar 2004, kao i 23, 24, 25. i 26 mart 2004. godine.
Došao sam do zanimljivih rezultata, koje ću prikazati kroz nekoliko slikovitih grafikona, proizašlih iz gore prikazanih tabela.

Na prvom grafikonu se može uočiti opadanje varoe u prvom i drugom tretmanu, gde plava boja označava prvi, a crvena drugi tretman (bez obzira na upotrebljeno sredstvo). Ovaj grafikon je razbijen na dva naredna grafikona, zbog preglednosti.

Na drugom grafikonu se uočava da je prvi tretman oksalnom kiselinom oborio skoro svu varou, a da je drugi tretman Apichem-om uklonio preostale varoe kojih nije bilo mnogo. Jedino je kod društva broj 12 situacija drugačija, ali je već napomenuto da je kod njega subdozirana oksalna kiselina.

Na trećem grafikonu se uočava da je prvi tretman Apichem-om oborio dosta varoe, ali da je tek oksalna kiselina kod većeg broja društava oborila ostatak varoa, kojih je bilo dosta. Da je Apichem primenjen u propisanoj dvostrukoj dozi, verovatno (bolje reći sigurno) ne bi došlo do ovakvog njegovog slabijeg dejstva.
Pošto su dva društva imala mnogo veći broj varoa od proseka, za dalje analize ih nisam uzimao u obzir.

Na četvrtom grafikonu možete uočiti tempo opadanja varoe kod tretiranja oksalnom kiselinom i Apichem-om. Grafikon daje mogućnost poređenja ova dva tretmana. Jasno se vidi da oksalna kiselina ima jače udarno dejstvo i da obori veći deo varoe već u prvih nedelju dana. Ali, u prvih 15 dana, i oksalna kiselina i Apichem obore isti procenat varoe (oko 90%) od njihovog ukupnog potencijala obaranja ovog parazita.