UTICAJ ELEKTROMAGNETNOG ZRAČENJA

NA FUNKCIJU ORIJENTACIJE MEDONOSNE PČELE

 

Ing. Vlastimir Spasić - Niš

 

R e z i m e

 

Brojnim eksperimentima na malim i srednjim životinjama, dokazano je štetno dejstvo elektromagnetnog zračenja na živa bića. Na osnovu tih rezultata u radu se razmatraj teorijske i praktične mogućnosti štetnog uticaja elektromagnetnog zračenja na pčele.

S obzirom na širinu primene, kao izvori zračenja razmatraju se dalekovodi visokog napona i repetitori mobilne telefonije U tom kontekstu ukratko su objašnjene fizičke karaketristike elektromagnetnog zračenja, kao i dozimetrija, odnosno standardi i norme zračenja.

 

 

1. Postavljanje problema

 

Pčelar Čedomir Nikolić, vlasnik pčelinjaka od dvadeset društava u selu Supovac, na oko 20 kilometara od Niša, tokom jeseni 2001. godine ostao je bez pčela.

 

U traženju uzroka, pčelar je posumnjao na moguć štetan uticaj zračenja bazne radio-stanice mobilne telefonije, od kojih je jedna udaljena oko 50, a druga oko 300 metara vazdušne linije od pčelinjaka. Svoja zapažanja i sumnju izneo je na skupu pčelara u Nišu. I kao što obično biva u takvim situacijama, skup se vrlo brzo odredio u dva suprotna stava: od krajnjeg isključenja, do sasvin sigurne tvrdnje, da je uzrok elektromagnetno zračenje pomenutih baznih radio-stanica.

 

Iskoristio sam priliku da obrazložim svoja dosadašnja saznanja o biološkom dejstvu elektromagnetnog polja na živa bića i skrenuo pažnju da ne treba u potpunosti isključiti pretpostavljeni štetni uticaj objekta elektromagnetnog zračenja - bazne radio-stanice, ali istovremeno biće vrlo teško to i dokazati.

 

Obišli smo pčelinjak spomenutog pčelara i primetili da je isti vrlo uredan. Društva su bila zazimljena na 10 do 12 rama, sa obiljem hrane. Na pojedinim ramovima ustanovili smo ostatke ranijeg i novog legla. Jesenji tretman protiv varoe izvršen je preparatom na bazi fluvalinata, domaćeg proizvođača. Na podnjači i ispred košnica bilo je vrlo malo mrtvih pčela. Uočili smo i velike količine propolisa u košnicama.

 

Uzorci saća i pčela dati su na laboratorijsku dijagnostiku u Veterinarskom specijalističkom institutu u Nišu. Nalaz je negativan na nozemozu i američku kugu pčelinjeg legla, pozitivan na varou.

 

Prisustvo varoe u bilo kom broju, otežava pouzdano zaključivanje o uzroku stradanja pčela, prvenstveno na uzrok na koji se sumnja. U tom slučaju, neizbežno je pitanje, ima li društva koja su u potpunosti oslobo|ena od varoe? Znamo da mnoga društva uspešno prezime, a isto tako veoma se uspešno i pčelari u prisustvu varoe.

 

Da li je i u kojoj meri moguć štetan uticaj polja elektromagnetnog zračenja na životinjske organizme prvenstveno na pčele? Ovaj rad je pokušaj rasvetljavanja problema, na osnovu proučavanja prirode elektromagnetnog polja i razultata dosadašnjih istraživanja u tom području.

 

2. Fizičke karakteristike elektromagnetnog polja

 

Život na zemlji odvija se u uslovima neprekidnog delovanja elektromagnetnog zračenja. Postoje veoma različiti izvori zračenja: sunce, elektromagnetski vibratori, živino-kvarcne cevi, radioaktivno raspadanje materijala, rentgenski uređaji, uređaji za induktivno zagrevanje, radari, radio i televizijski predajnici, dalekovodi visokog napona i drugi izvori.

 

Istraženi opseg elektromagnetnih talasa obuhvata područje talasnih dužina od 10⁷ do 10^-14 cm i frekvencije od 50 do 10²⁴ Hz i veće za kosmička zračenja (sl.1).

 

 

Sl.1. Elektromagnetski spektar

 

Elektromagnetni talasi talasnih dužina od 0,1 do 100 cm, odnosno od 0,3 do 300 GHz nazivaju se mikrotalasima. Prema talasnoj dužini dele se na tri područja: milimetarsko, centimetarsko i decimetarsko talasno popdručje.

 

Od svih izvora zračenja, poseban problem nametnula nam je sve šira primena elektronskih sredstva u području visokih (VF) i vrlo visokih frekvencija (VVF) (od 0,3 do 300 GHz).

 

Polje elektromagnetnog zračenja sastoji se od električne i magnetne komponente, koje istovremeno postoje i međusobno se podržavaju.

 

U homogenoj sredini polje zračenja prostire se pravolinijski, a pravci njegovog prostiranja zovu se talasi. Elektromagnetni talasi prenose elektromagnetnu energiju, čija se količina karakeriše gustinom fluksa (snage) i definiše se kao količina energije koja za jednu sekundu pro|e kroz površinu od jednog metra kvadratnog, normalnu na talas.

Gustina fluksa (snage) zavisi od rastojanja od radijatora - antene (elementa koji zrači) i obrnuto je proporcionalna rastojanju od radijatora.

 

U slobodnom prostoru elektromagnetni talasi formiraju elektromagnetna polja čija se gustina snage izražava u vatima (W), milivatima (mW) i mikrovatima (mW) po centimetru kvadratnom površine. Često se radi pojednostavljenja, za gustinu snage elektromagnetsnog polja koristi izraz inenzitet zračenja.

 

2.1. Dozimetrija mikrotalasnog zračenja

 

Savremena merna tehnika omogućava određivanje inteziteta elektromagnetnog zračenja samo u kontrolisanim uslovima. Rezultati merenja zavise od više faktora, kao naprimer: snage izvora zračenja, talasne dužine i modulacije zračenja, širine snopa, vrste tla (zemlja, beton, kamen, trava), prisutnost metalnih objekata u polju zračenja, položaj i visina izvora zračenja i slično. Navedeni i drugi faktori znatno utiču na raspored gustine elektromagnetnog polja u zoni zračenja. Fenomeni absorpcije, refleksije i formiranje sekundarnog zračenja, praktično onemogućavaju teoretski proračun rasporeda elektromagnetnog polja u zoni zračenja.

 

Osnovni princip da intenzitet opada sa kvadratom rastojanja nemoguće je doslovno primeniti u ovakvim uslovima, te se jedino merenjima elektromagnetnog zračenja za svaki slučaj posebno, može doći do realnih podataka o zračenju.

 

Danas se u svetu koristi više tipova mernih instrumenata, za merenje elektromagnetnih zračenja, koji su različiti po konstrukcijskim rešenjima, ali oni kao ni metode merenja nisu predmet ovog razmatranja.

 

2.2. Norme ozračenja

 

Razlike u stavovima stručnjaka o biloškim efektima elektromagnetnog zračenja uslovili su razlike u normama ozračenja u različitim zemljama. U svetu su brojni propisi o zaštiti od elektromagnetnog zračenja i normama inteziteta zračenja, koji se međusobno razlikuju. Obično su zasnovani na preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WHO[1]) i međunarodne asocijacije za zaštitu od zračenja (IRPA[2]).

I kod nas u Srbiji postoji standard koji određuje maksimalne nivoe izlaganja elektromagnetnom zračenju, koji se odnose na ljude. Propisane vrednosti za maksimalno dozvoljeno izlaganje zračenjima elektromagnetnog polja stanovništva su sledeće: t.4. vrednosti u toku izlaganja u toku 24 časa ne sme preći 1/5 nivoa utvrđenih u t.3.1. i t.3.2. što iznosi 0,2 mW/cm² odnosno 2 W/m² ili 27,45 V/m. Prema kriterijumima i standardima koji se koriste u većini razvijenih zemalja, najčešće se navode i sledeće norme (tabela 1).

 

 

Tabela 1. - Dozvoljene norme ozračenja

 

RB	Naziv zone	Intenzitet zračenja (mW/cm2)	Ekspozicije ozračenja
1.	Zona vrlo snažnog zračenja	veći od 10	zabrana boravka u zoni bez zaštitne odeće
2.	Zona snažnog zračenja	od 1 do 10	15 minuta u toku 24 časa
3.	Zona umerenog zračenja	od 0,1 do 1	do 3 časa u toku 24 časa
4.	Zona slabog zračenja	manji od 0,1	zadržavanje bez ograničenja

 

2.3. Izvori elektromagnetnog zračenja

 

Biće reči o izvorima, koji se mogu naći u blizini pčelinjaka i ostvariti veći uticaj na pčele, s obzirom na rasprostranjenost i mesto lociranja.

 

2.3.1. Mobilna telefonija

 

Jedno od novijih sredstava savremene civilizacije u tehnologiji komunikacija je mobilna telefonija. Iz dana u dan raste broj korisnika, ovog, sada već neizbežnog sredstva komuniciranja i dokaza životnog standarda.

 

U vezi s tim, od nedavna u našoj zemlji sve se više uočavaju prepoznatljive bazne radio stanice sistema mobilne telefonije.

 

Sistem mobilne telefonije sastoji se od mreže baznih radio-stanica od kojih svaka pokriva određenu geografsku oblast (koja se naziva ćelija), pri čemu sve ćelije zajedno obezbe|uju pokrivanje većih prostora.

 

Antene baznih stanica postavljaju se na određ|enim mestima, radi obezbeđivanja veze na predviđenoj teritoriji. Montiraju se na metalnim stubovima, visine 12 do 14 metara. Rade u frekventnom opsegu od 880 do 915 MHz (Režim Up-link - veza od mobilnog telefona ka čvorištu) i od 935 do 960 MHz (Režim Down-link - od čvorišta ka mobilnom telefonu). U ovom rasponu frekvencija, formira se oko 170 parova frekvencija.

 

Izlazna snaga baznih radio stanica je različita i kreće se u rasponu od 1W kod malih jedinica u unutrašnjem prostoru i na zidovima zgrada, pa do oko 100 W kod stanica sa antenama na visokim stubovima. Intenzitet elektromagnetnog zračenja tako|e zavisi od tipa antene. Da bi se povećao domet većina antena je usmerena, što znači da je intenzitet radio signala jači u odre|enom smeru. Antena montirana na stubu zrači u horizontalnoj ravni u sektoru od 60 do 120°.

 

2.3.2. Dalekovodi visokog napona

Pčele i dalekovodi, gotovo neizbežan naslov u svim udžbenicima, gde se razmatraju uslovi za postavljanje pčelinjaka. U njima se savetuje da pčelinjak ne treba postavljati u blizini dalekovoda. Istovremeno nigde se ne pružaju naučni dokazi na koji način dalekovodi nepovoljno deluju na pčelinje zajednice i koja je preventivna udaljenost .

 

Ono što je sasvim sigurno i dokazano, jeste, da se ispod dalekovoda javljaju električna i magnetna polja, velikog intenziteta, kojima su izložena živa bića, kada se nađu u njihovoj blizini.

 

U našoj zemlji u prenosnoj mreži u upotrebi su dalekovodi visokog napona 110, 220 i 400 kilovolti (kV).

 

 

Sl.1.-Dalekovodi: NJihova blizina ugrožava pčele

 

Vrednosti električnog polja ispod dalekovoda na zemljištu su velike i kreću se od hiljadu do šest hiljada volti na metar (V/m), a za magnetno polje iznose 10-50 mikrotesla (mT). Drveće, okolni objekti i zidovi zgrada u velikoj meri slabe električno polje, tako da je ono u samoj zgradi i nekoliko hiljada puta manje od onog na otvorenom prostoru. Magnetno polje veoma dobro prodire kroz zidove zgrada, sa malo gubitaka, tako da je ono veoma značajnije. Na udaljenosti od 100 do 150 m od dalekovoda magnetno polje uglavnom opada na niske vrednosti. Na daljini od 300 m gotovo da se vraća na prirodne vrednosti.

 

Transformatori i podstanice nisu značajni izvori elektromagnetnog polja. Na ulaze u ove objekte često se slivaju vodovi visokog napona i to na maloj visini iznad zemlje, pa u ovoj, ograničenoj zoni mogu da se jave jača električna i magnetna polja. Oko samih transformatora, u neposrednoj blizini mogu da se jave elektromagnetna polja, ali se oko njih najčešće postavlja žičana ili druga ograda koja znatno smanjuje njihovu veličinu.

 

U mnogim zemljama date su preporuke da se stambeni objekti, škole, vrtići i drugi objekti u kojima duže boravi ljudstvo, ne grade u blizini i ispod dalekovoda. Tako|e, preporučuje se da, ukoliko nivo izlaganja prelazi deset puta veću vrednost od uobičajene ili normalne, ambijentalne, treba preduzeti mere da se smanji izloženost.

 

3. Biološki efekti elektromagnetnog zračenja

 

Biološko dejstvo elektromagnetnog zračenja nije još uvek potpuno objašnjeno. Pedesetih godina, dvadesetog veka, saznanja o ovim efektima bila su ograničena na rezultatima dobijenih iz niza eksperimenata na životinjama (psima, pacovima i zečevima).

 

Eksperimentima na životinjama, dopunjenim rezultatima istraživanja zdravstvenog stanja ljudi zaposlenih u zoni elektromagnetnog zračenja, dokazano je da izlaganje živog organzma elektromagnetnom zračenju dovodi do bioloških oštećenja organizma pa i do smrti. Povrede mogu biti akutne i hronične. Stepen oštećenja zavisi od intenziteta primljene zračene energije, trajanja izlaganja organizma zračenju i od frekvencije izvora zračenja. Sa stanovišta biološkog dejstva elektromagnetnog zračenja, treba reći da talase milimetarskog opsega apsorbuju površinski slojevi kože, centimetarskog koža i potkožno tkivo, a decimetarskog unutrašnji organi jer prodiru u dubinu 10 -15 cm.

Ukoliko se živi organizam nađe u snažnom elektromagnetnom polju, tok promena je identičan kao i pri prekomernom zagrevanju bilo kojim izvorom toplote. Pod uticajem apsorbovane energije, joni u tkivima organizma prelaze u toplotno kretanje, stvaraju se struje visoke frekvencije, koje različito utiču na rad različitih sistema organizma.

 

Dosadašnja ispitivanja nesumnjivo potvr|uju da usled dejstva elektromagnetnog zračenja postoji termički i netermički efekat.

 

Usled termičkog efekta, dolazi do povišenja temperature, a koja dovodi do povećanja bazalnog metabolizma. Dalje povećanje temperature u znatnoj meri povlači povećanje potrebe tkiva za kiseonikom i dalje smanjenje sposobnosti hemoglobina za vezivanje kiseonika.

 

Netermički efekat, manje je proučavan, ali se u poslednje vreme njemu sve više posvećuje pažnja. Ogleda se pre svega u poremećajima proteinskih molekula. Ovim pojavama delimično se objašnjavaju promene na očima i trombocitima.

 

 

4. O bioinformacijama

 

Sposobnost živih bića da komuniciraju sopstvenim signalima na većim daljinama dokazana je i potvrđena u mnogim eksperimentalnim radovima. Ovde se radi o elektromagnetnim talasima koje živi organizmi emituju i primaju, odnosno svojstvima koja su se razvijala tokom evolucije i čija je svrha zaštita jedinke i vrste u borbi za opstanak. Čovek se sa razvojem civilizacije, sve više udaljava od života u prirodi, te je logično da se ove sposobnosti po zakonima evolucije postepeno gase u njemu.

 

Životinje su u toku svoje evolucije razvile osećaj za elektromagnetska polja i zračenja koji im služi za lokalizovanje objekata i orijentaciju, radi hvatanja plena i izbegavanja grabljivaca. Kod nekih organizama zemljino magnetno polje služi za orijentaciju i odre|ivanje pravca kretanja. Takve osobine pokazuju neki insekti i ptice.

 

Dosadašnja istraživanja o utiacju elektromagnetnih zračenja na žive organizme, pored ostalog pokazala su i to da organizmi predstavljaju svojevrsne primopredajnike elektromagnetnih talasa. Ako se pođe od te činjenice, odmah se nameće pretpostavka da izvesni organizmi mogu da koriste elektromagnetne talase za međusobno komuniciranje, odnosno za razmenu određenih informacija. Izvedeno je mnoštvo zanimljivih eksperimentalnih radova sa namerom da se dođe do novih saznanja u ovoj oblasti. Presman je 1967. ispitao ponašanje životinja u različitim uslovima. Na osnovu takvih ispitivanja izveo je sledće zaključke:

 

1.   Putem bioinformacija izvesne životinje obezbe|uju brzu koordinaciju rada svih jedinki u grupi. Takav način razmene bioinformacija viđamo prilikom kretanja jata ptica ili roja pčela. Ovde, iako se radi o brzim kretanjima, možemo zapaziti gotovo savršenu koordinaciju pokreta čitave grupe. U ovakvim slučajevima, zapaža se da su sve jedinke na malim rastojanjima, te se može zaključiti da se svakako radi o razmeni slabih elektromagnetnih signala koji nemaju veliki domet.

2.   Bioinformacije se mogu razmenjivati i na većim daljinama. Ovakav vid bioinformacija uočavamo kod insekata i ptica. Insekti su u stanju da pronađu ženku na velikim odstojanjima, a ptice obavljaju duge letove i opet se vraćaju u svoja gnezda.

3.   Razmena bioinformacija uglavnom se dešava između jedniki iste vrste ili populacije. Schawan (1965) ovu unutar-populacijsku razmenu bioinformacija smatra svojevrsnom regulacijom funkcija jedne vrste ili populacije, koja omogućava visok nivo zajedničke delatnosti. Ovaj tip bioinformacija može se smatrati kao jedan od faktora koji odre|uju ponašanje životinja u grupi. Tako se, na primer, jato ptica ponaša kao jedinstven organizam koji ima visoko razvijene sposobnosti za navigaciju i orijentaciju u prostoru.

 

5. Mehanizam delovanja elektromagnetnih polja

 

Kada se razmatraju teorijske postavke specifičnih bioloških efekata mikrotalasa, najnovija saznanja ukazuju na mogućnost uticaja poremećenog prirodnog fona elektromagnetnog zračenja na živi organizam.

 

Utvrđeno je da prirodna elektromagnetna zračenja mogu dvostruko da utiču na živi organizam. Prvo, ova zračenja mogu da deluju kao regulatori fizioloških procesa u organizmu i drugo, ona mogu da naruše te procese. Primer, regulišućeg uticaja elektromagnetnih zračenja jeste njihov uticaj na održavanje biološkog ritma u organizmu. Međutim, pri povremenoj povećanoj aktivnosti elektro-magnetskih zračenja, odnosno pri povećanju intenziteta polja zračenja, može doći do značajnih poremećaja funkcija organizma ili do stimulacije patoloških poremećaja koji su bili u toku.

 

Ispitijući opšte reakcije organizma na elektromagnetska zračenja, Presman (1964, 1967) došao je do zaključka da poremećaji regulacije fizioloških procesa izazvanih zračenjem mogu da se razvijaju u dva pravca, u zavisnosti od toga da li su iritirani centralni ili periferni sistemi. Reakcije perifernih sistema su neposredne i javljaju se odmah posle izlaganja zračenju, a reakcije centralnih sistema su spore i često se javljaju tek posle kraćeg ili dužeg latentnog perioda. Po Presmanu reakcije perifernog sistema su karakteristične za ozračenja visokim intenzitetima, dok centralni sistem reaguje posle dužeg perioda ozračenja slabim intenzitetima.

 

Rezimirajući razmatranja mehanizme delovanja elektromagnetnih zračenja na organizam, možemo zaključiti da ova zračenja delovanjem na periferni ili centralni nervni sistem regulišu ili remete fiziološke procese koji su pod kontrolom ovih sistema. Pri tom ne treba zaboraviti da elektromagnetna zračenja mogu i direktno da deluju na biohemijske procese unutar ćelija živog organizma, te da na taj način menjaju funkcije određenih struktura tkiva. Presman naglašava da je ovaj direktni uticaj na ćelijske strukture uglavnom karakterističan za organizme koji su na nižoj lestvici evolutivnog razvoja.

 

 

6. Uticaj na mehanizam ponašanja pčela

 

Pretpostavlja se da pčele određju pravac izvora hrane prema suncu i prema funkciji pravca i jačine zemljinog magnetnog polja. Senzorni organi pčela nalaze se na trbušnom delu, gde su u ćelijama otkrivene sitne feromagnetne čestice (nekoliko miliona malih kristla magnetita Fe₃O₄). Kristali su raspore|eni tako da stvaraju prirodno magnetno polje u horizontalnoj ravni tela pčele. Pomoću tih kristala pčela reaguje na magnetna polja, pa i na magnetno polje zemlje. Magnetno polje ima uticaj na vrtložnu igru pčela. Ugao igre se menja u toku dana prema kretanju sunca. Kada je oblačan dan, gravitacono polje predstavlja simbol sunca, tako da kako dan odmiče, ugao igre pčela polako se menja za oko 15 stepeni, na svaki sat u odnosu na pravac sile teže, onako kako bi se pratilo kretanje sunca. Kada se ugao igre pčela poklopi sa vektorom prirodnog magnetnog polja igra je najpreciznija. Lindauer i Martin, (1972) su ustanovili da repni ples pčela zapadne Evrope sadrži promenu koja je u skladu sa dnevnom oscilacijom zemljinog magnetnog polja. Pčele pak lišene informacija dobijenoh čulom vida i čulom dodira, izgradiće satove duž linija zemljinog magnetnog polja. Roj nastao iz takve pčelinje zajednice zadržaće istu orijentaciju u izgradnji satova. Na pravac igre pčela i let prema izvorima hrane elektromagnetsko zračenje može uticati tako da pčele u košnicama počinju da grade saće na nepravilan i bizaran način.

 

Altman i Warnke, (1971) su obavili brojne eksperimente o uticaju elektromagnetnog polja na pčele. Niske frekvencije koje se kreću
od 1-10 kV/m, ubrzavaju nivo metabolizma. Visoke frekvencije (0.3-30 GHz) utiču da pčele iščezavaju iz košnica, ili se zatvore propolisom unutar nje. Elektromagnetske oscilacije između 10 i 30 kHz (800 W/m) izbegavaju pčele izletnice. Zbog toga je rizično da se košnice ostavljaju ispod ili u blizini dalekovoda. Neke vrste pčela uopšte ne mogu da se razvijaju u blizini njih. Povećanje koncentracije jona u atmosferi izaziva poremećaj u vodnom balansu i povećanje motorne aktivnosti kod pčela. Trenje izazvano lepezanjem krila pčela, dovodi do povećanja naelektrisanja tela pčela, koje je proporcionalni broju jona istog naelektrisanja, po jedinici zapremine vazduha. Warnke naglašava, da će pčela koja je bila izložena negativnom atmosferskom naelektrisanju, biti odbijena na ulazu sopstvene košnice iako je njen miris odgovarajući. Kada pčele napuštaju košnicu, poseduju negativan potencijal, a električni potencijal koji se stvara u cvetu može da ima potencijal od 1.5V (E. Ericson, 1996). Elektro-šokovi izazvani poremećajem nivoa naelektrisanja, izazvaće pojačanu agresivnost pčela. U tom smislu se savetuje pčelarima da pri radu sa pčelama ne nose sintetičku odeću, jer ona takođe utiče na naelektrisanje. Kao i sva živa bića i čovek poseduje određen bio-elektro potencijal, koji se povećava svaki put kada se oznojimo. Agresivnost pčela koja se povećava prema pčelaru, nije posledica samo mirisa, kako smo do sada bili ubeđeni.

 

 

7.REZULTATI MERENJA JAČINE ELEKTROMAGNETNOG POLJANA OPISANOM PČELINJAKU

 

Da bi se ceo slučaj, koji je predmet izučavanja u ovom radu, kompleksnije sagledao, smatrao sam da je neophodno doći do praktičnih vrednosti inteneziteta elektromagnetnog zračenja bazne stanice mobilne telefonije, na pčelinjaku za koji se sumnja da je došlo do štetnog uticaja.

 

U tom cilju sproveli smo merenja jačine elektromagnetnog polja na samom pčelinjaku. Merenja je vršio profesor Todor Šumonja, iz srednje elektrotehničke škole "Nikola Tesla" iz Niša, koji u ovoj školi predaje predmet Električna merenja.

 

Merenja su izvršena 8. aprila 2002. godine u vremenu od 14,00 do 15,00 časova. Upotrebljen je merni instrument Narda elektromafnetic, leakage monitor, model 8211.

 

Očitane su vrenosti na više tačaka na pčelinjaku. U svim mernim tačkama vrednosti jačine elektromagnetnog zračenja prelazile su granične, odnosno propisane vrednosti, za maksimalno dozvoljeno izlaganje stanovništva zračenju elektromagnetnog polja.

 

U poziciji iznad košnica, na 1 metar visine iznad zemlje izmerena je vrednost 0,4 mW/cm². Na udaljenosti 15 do 20 metara od košnica izmerene su i veće vrednosti koje se nisu mogle očitati, jer su izvan mernoog opsega navedenog instrumenta.

 

Sasvim je razumljivo da su dobijeni rezultati informativnog karaktera i da se ne mogu izvesti pouzdani zaključci u vezi sa opisanim slučajem. Za pouzdanije zaključivanje, neophodno je izvršiti merenja u kontrolisanim uslovima, na više lokacija.

 

Radi ustanovljenja uzročno-posledične veze, jačine elektromagnetnog polja i funkcije orijentacije pčela, trebalo bi sprovesti niz eksperimenata, u različitim okolnostima, za šta su potrebna odgovarajuća sredstva, oprema i vreme. Možda ovaj rad podstakne dalja istraživanja u tom pogledu.

 

8. ZAKLJUČAK

 

Na osnovu brojnih istraživanja i eksperimenata sprovedenim na malim i srednjim životinjama, dokazan je biološki uticaj elektromagnetnog zračenja na žive organizme.

 

Nesumnjivo je potvrđeno da usled dejstva elektromagnetnog zračenja postoji termički i netermički efekat na živa bića. Prirodna elektromagnetska zračenja, deluju na živi organizam dvostruko: kao regulatori fizioloških procesa u organizmu ili narušavaju te procese. Pri povećanju intenziteta polja zračenja, može doći do značajnih poremećaja funkcije organizma.

 

Na koji način i u kojoj meri je moguć uticaj elektromagnetnog zračenja na medonosnu pčelu, mora se ispitati svaki slučaj konkretno, uzimajući u obzir karakteristike prostiranja i intezitet elektromagnetnog zračenja. To važi i za slučaj koji je inspirisao ovaj rad.

 

Nastavljanje istraživanja u ovom pravcu su neophodna u cilju potvr|ivanja dosadašnjih saznanja i otkrivanja novih fenomena.

 

 

L i t e r a t u r a :

1. Carpenter R., Exerimental MICROWAVE catalog: A reviev., Proc.Symp. Biol.Effects and Health implic. of Micronjav Rad. Richond, 1969,

2. Clark J., Effects of intesive micronjave radiation on living organism, proc. IRE. 38, 1028, 1950,

3. Czerski P., Voprosi gigieni i ohranu truda pri obsluzivani generatorov mikrovalni Med. Lotn. 69, 1965,

4. Czerski P., Patofiziologija interakcije mikrotalasa na živim sistemima, Zbornik radova 4. jugoslovenskog kongresa medecine rada, 1975,

5. Đor|ević Z., Prilog proučavanju bioloških efekata mikrotalasnog zračenja inteziteta od 5 do 50 mW/cm² i uslovima produženog izlaganja pacova u polju zračenja,

6. Đor|ević Z. i Kilibarda M., Biološki efekti mikrotalasnog zračenja i zaštita. Zbornik radova 4. jugoslovenskog kongresa medecine rada, Sarajevo, 1975,

7. Gordon Z. V. Voprosi gigieni truda i biologičeskog dejstvija elektromagnitnyh polej svervysokih častot, Medecina, Moskva, 1966,

8. Holodov J.A. Vlijanije elektromagnitnyh i magnitnyh polej na centralnuju nervnuju sistemu, Moskva 1966,

9. Presman A. S., Metody doziruemogo oblučenija mikrovolnami biologičeskih eksperimentah, Moskva 1962,

10. Presman A. S., Elektromagnitnye polja i živaja priroda, Moskva, 1968.