Autor: Dejan Kreculj
http://medija.pcelinjak.com
Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript

KONTROLA VAROE KORIŠĆENJEM TRUTOVSKOG LEGLA

Dejan Kreculj

Bez obzira na neprestano razvijanje novih hemijskih sredstava u borbi protiv jednovekovnog neprijatelja pčela, varoe, u svetu se nastavljaju istraživanja korišćenja takozvanih "mekih" metoda kontrole varoe. Jedna takva studija sprovedena je nedavno u Argentini, skromna po obimu i u mnogo čemu preusko vodjena. Mada suštinski zanimljivo, istraživanje nažalost nije obuhvatilo potencijalne gubitke radiličkog legla niti uticaje na medobranje.

Mali argentinski eksperiment za procenjivanje efikasnosti korišćenja trutovskog legla kao klopke za grinju varou je potvrdio rezultate do kojih su došli evropski pčelari korišćenjem te metode. Argentina proizvodi mnogo organskog meda i njihove kontrole čistoće su vrlo stroge, veoma slična pravilima Evropske Unije iz propisa Council regulation (EC) No1804/1999 od 19. jula 1999. official Journal No L222, 24/08/1999 P.0001 do 0028. ukljucujuci i ostalu organsku proizvodnju, Anex 2. (videti: http://europa.eu.int ) Argentince zato interesuje kontrola varoe korišćenjem metoda pre svega nehemijskog tretmana.

U ovom testu korišćeno je deset košnica na pčelinjaku nedaleko od Buenos Airesa. Teorijski gledano, efikasnost ovakve metode u direktnoj je zavisnosti od odnosa grinja koje napadaju trutovske ćelije kao klopkama, pa je ova napadnutost proporcionalna sa postojećim odnosom izmedju broja raspoloživih ćelija koje mogu da budu napadnute i broja pčela u košnici. Drugačije rečeno, efikasnost tehnike je zavisna od broja ćelija koje se koriste kao klopka za grinje.

Cilj studije bio je da odredi efikasnost tretmana korišćenjem tri rama sa saćem čije bi leglo poslužilo kao klopka. Naravno, s obzirom na poznatu sklonost varoe prema trutovima, korišćeno je saće sa ćelijama za takvo leglo.

Istraživanje je sprovedeno na sledeći nacin. U svakom društvu je pronadjena matica. Stavljena je u kavez - izolator u kojem je bio ram sa trutovskim saćem. To je zapravo kutijica u koju je postaljen normalan ram sa izvučenim trutovskim ćelijama, ali je od ostalog dela košnice odvojen matičnom rešetkom. Na njemu matica može da slobodno zaleže, ali ne može da ga napusti. Radilice su se slobodno kretale.

Osam dana kasnije, ovaj ram je izvadjen i stavljen u plodište iste košnice, a na njegovo mesto došao je isti takav ram. Matica je bila na njemu, opet zarobljena i opet na trutovskom saću.
Šesnaestog dana prvi ram koji je spušten u plodište medju leglo je izvadjen iz košnice, a na njegovo mesto došao je ram iz kaveza - izolatora, drugi po redu u eksperimentu. Sada je matica oslobodjena.
Dvadeset četvrtog dana drugi ram je izvadjen iz legla i košnice, na njegovo mesto je došao treći ram iz plodišta koji je tu ostao do kraja. Eksperiment je završen 32. dana vadjenjem trećeg rama. Svi ramovi su odnošeni u laboratoriju gde je utvrdjivan broj grinja.
Takodje 32. dana data je doza akaricaida (Apistan i Apitol) prema proizvodjačkom uputstvu. Opala varoa je brojana nedeljno tokom narednih 30 dana.

Konačno, ukupan broj grinja je izbrojan, tj. onaj iz ramova klopki i ubijenih pomoću akaricida i statistički je obradjen. Ukupni rezultati ukazali su na efikasnost u granicama od najmanje 82.32% do najveće 92.51%, što daje srednju vrednost učinka ove metode od 87.41%.