Autor: Dejan Kreculj
http://medija.pcelinjak.com
Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript

TO SAMO PČELE MOGU!

Tim naučnika sa londonskog Queen Mary University nedavno je objavio u časopisu Optics and Laser Technology rezultate ekperimenta sa ovakvim pčelama. Za to su koristili tri društva koja su odgojena u zatvorenom prostoru i nisu imala priliku nikada da vide kako izgleda cvet u prirodi. Pred njih su postavljene četiri slike od koji su dve bile sa cvetnim motivom, Van Gogh Sunflowers i Paul Gauguin A Vase of Flowers, a druge dve Patrick Caulfield Pottery i Fernand Leger Still Life njith a Beer Mug. Kako kaže jedan od istraživača profesor Lars Chittka, ovakva osobina prepoznavanja još nije zabeležena kod pčela.

Istraživači su postavili slike ispod putanje kojom su pčele letele i posmatrali gde će sleteti. Iznenađujuće je to da su im od četiri ponuđene, privlačnije bile one dve sa cvetnim motivom, a Van Gogovi “Sunckoreti” (Sunflowers) su im bili omiljini. Oko 11% letova završavalo se sletanjem na naslikano cveće, a samo 4% na ostale motive. Pčele su odabirale sliku “Sunckoreti” 146 puta i sletale pred nju 15 puta, “Vazu sa cvećem” 81 put sa 11 sletanja. Mada izrazito šarena,“Grnčarija” (Pottery) uzrokovala je 138 približavanje ali samo četiri sletanja, slično slici takođe bogatoj kolorom, a značajno velikom plavom površinom pod kriglom, koja im je bila privlačna 117 puta, ali je opet uzrokovala samo četiri sletanja.

Kako tvrdi profesor Chittka, pčelama je posebno omiljena plava boja jer ih verovatno upućuje na cvetove bogate nektarom i polenom neophodnim za njihov život i razvoj. Uočeno je da se one intenzivno usmeravaju ka plavom kvadratu na slici koja nije sa cvetnim motivom, ali i na potpis “Vincent” ispisan plavom bojom. Ta ga navodi na zaključak da cvetni motivi na slikama, sa stanovišta pčela, verovatno imaju “uhvaćen cvetni miris” koji ih favorizuje u odnosu na druge jer prikazuju za njih estetski bitne elemente.

Ali, mogo je toga neverovatnog. Pripremajući se za rojenje pčele istražuju okolinu u potrazi za pogodnim mestom gde bi zasnovale svoj novi dom. Pri tome, vrativši se u košnicu, informacije o tome prenose ostalim članovima društva igrom. Poznat o je da im je Sunce na nebeskom svodu nezamenljiva tačka orijentacije. A, da li one to mogu da rade i noću? Mogu, šta više zanimljivo je da tada koriste u igri informaciju o položaju Sunca koje se tada nalazi sa druge strane planete. Znači, pčele znaju da je Zemlja okrugla približno 25 milona godina pre nego što je to čovek shvatio.

I, na kraju, samo još jedan interesantan eksperiment koji pokazuje koliko su pčele nenadmašne u orijentaciji, poznat kao Schafberg-ov eksperiment, ali i pod nazivom “planinski” eksperiment. U podnožje brda postavljena je pčelinja zajednica. Jedini izvor hrane bilo je sa suprotne strane brda. Da bi došle do hrane, pčele nisu mogle da preleću brdo, ali su ga obletale. Dolazeći u košnicu sa hranom, prenosile su informaciju o položaju hranilice igrom. Na koji je pravac ona ukazivala? Odgovor je bio iznenađujući jer su sve od reda pokazivale pravac koji je išao tačno kroz planinu i ugao u kojim nikada nisu letele već koji su one sračunale u svojim glavama i pod kojim se zaista nalazila hrana. Ali, zato udaljenost koju su saopšatavale igrom odgovarala je dužini puta koja je bila potrena da se obleti brdo.

Pčele - ta začuđujuća, divna stvorenja koja nikada čovek neće uspeti do kraja da upozna, uvek nas nečim iznenade.