TEHNIČKO UPUTSTVO ZA TRETMAN PČELA PROTIV VAROE (U ovom tehničkom uputstvu naći ćete samo metodologiju rada. Razloge za baš takav način rada možete čuti na predavanju koje držim i, većim delom, naći na mom Internet sajtu http://rodoljub.pcelinjak.com )
 
Tretman varoe može biti dvojak. Prvi je klasičan tretman koji ne vodi brigu da li će se upotrebljenim hemikalijama zagaditi med i ostali pčelinji proizvodi. Drugi je sa izraženom brigom da pčelinji proizvodi budu potpuno nezagađeni hemikalijama koje su štetne za ljude. Do skoro je ovaj drugi način bilo nemoguće sprovesti u potpunosti, jer nije bilo odgovarajućih dovoljno efikasnih lekova. Danas ih ima, pa ćete u ovom tekstu dobiti kompletno uputstvo kako tretirati na oba načina. Ovaj tekst se odnosi na uspešnu borbu protiv varoe. Ona se nekad kosi sa stanjem na terenu (trajanje paše) i tu treba biti obazriv. Ako nam je paša bitna (želimo da med sa nje vrcamo za nas, a ne da ga ostavimo pčelama za zimovanje), onda se tretman može odložiti za koji dan, ali odmah računajte da će to odlaganje znatno uticati na povećanu štetu od varoe. Kod oba načina postoji letnji i zimski tretman. Letnji tretman se razlikuje, dok je zimski praktično istovetan (ako želimo da se ponašamo ekonomski isplativo i ekološki savesno), pa ćemo njega opisati na kraju i on će važiti za oba načina.
LETNJI TRETMAN KLASIČNIM NAČINOM KOJI MOŽE OSTAVITI NEDOZVOLJENE OSTATKE HEMIJSKIH PREPARATA U PČELINJIM PROIZVODIMA (pre svega u propolisu i medu)
Tretman treba započeti u normalnim godinama 20. jula, nikako kasnije. Neposredno pre toga treba izvrcati sav med. Med koji pčele sakupe nakon toga, treba ostaviti njima za zimovanje. Kasnije se koristi za prihranu rojeva. Tretman započeti dimljenjem preparatom na bazi amitraza sa doziranjem po uputstvu, najbolje nekim uređajem koji omogućuje ubacivanje velike količine dima za kratko vreme kroz leto u košnicu. Dimiti 6 puta svakog četvrtog dana, najbolje uveče kad su sve pčele u košnici. Odmah nakon poslednjeg dimljenja treba staviti letvice preparata Checkmite ili Superstrips i držati ih 16 dana u košnici. Nakon toga ih izvaditi. Može i obrnuto (prvo Superstrips, a zatim amitraz).

LETNJI TRETMAN PREPARATIMA KOJI NE ZAGAĐUJU PČELINJE PROIZVODE
Tretman treba započeti najkasnije 15. jula. Koristiti preparat Apiguard. Apigard je timol u gelu, upakovan u aluminijumske kutije nalik paštetama. Za jednu košnicu potrebne su dve „paštete“. Košnice najpre treba srediti onako kako će zimovati. Kod DB košnica može se ostaviti maksimalno jedan polunastavak. Svi otvori na košnicama se potpuno zatvore, kao i sve mreže i ventilacije. Ostavlja se samo glavno leto (oko 15 cm širine i do 1 cm visine). Kutija („pašteta“) Apigarda se stavlja na satonoše vršnog nastavka. Pre stavljanja se skine folija. Treba obezbediti da iznad paštete postoji najmanje 1 cm slobodnog prostora da pčele mogu da ulaze u kutiju i raznose lek. Ako tog prostora nema zbog takve konstrukcije poklopne daske, pa se poklopna daska „lepi“ za „paštetu“, taj problem se mora rešiti na jedan od mogućih načina:
1) Ako imate Milerovu hranilicu, okrenite je naopako i u dobijeni prostor stavite kutiju Apigarda;
2) Na vrh košnice ispod poklopne daske stavite prazan polunastavak i u njemu kutiju Apigarda;
3) Napravite drveni okvir veličine nastavka, a visine 2 cm, i stavite ga između vršnog nastavka i poklopne daske, a u dobijeni prostor stavite kutiju Apigarda;
 4) U jedan od centralnih ramova u vršnom nastavku ugradite usku i dugu plastičnu ili limenu posudu ispod satonoše i u nju rasporedite sadržinu kutije Apigarda (pogodno za AŽ košnice). Ako imate tip košnice kod koga je leglo u donjem nastavku, a zalihe meda u gornjem (to se može dogoditi kod LR, DB i Farar košnice), onda podignite sa zadnje strane gornji nastavak sa medom (u kome nema legla) i samo stavite potpuno otvorenu paštetu između nastavaka. Gornji nastavak, tj. donje letvice njegovih ramova će nagnječiti paštetu za 1 mm, ali će između ulica pčele imati slobodan pristup gelu kako bi ga raznosile po košnici. Nakon 15-17 dana idite na pčelinjak i pored stare kutije Apigarda dodajte drugu, novu kutiju (ako je nešto gela ostalo u prvoj kutiji), ili staru kutiju zamenite novom (ako gela u prvoj kutiji više nema). Nakon 3 nedelje od dodavanja druge kutije tretman se smatra završenim. Druga kutija može ostati u košnici sve dok gel u potpunosti ne nestane. Lek će pokazati visoku efikasnost  SAMO AKO strogo ispoštujete ovo uputstvo. Nepoštovanje i najmanje preporuke povlači smanjenje efikasnosti!

ZIMSKI TRETMAN ZA OBE METODE SUZBIJANJA VAROE
Za zimski tretman i kod klasičnog i kod savremenog - organskog načina suzbijanja varoe treba koristiti oksalnu kiselinu, jer joj je efikasnost visoka, a cena manja od bilo kog drugog preparata koji u to doba godine ima tako visoku efikasnost. Oksalna kiselina se kupuje isključivo u veterinarskim apotekama, u originalnom pakovanju. Trudite se da datum proizvodnje bude što skoriji, mada joj je zvanični rok trajanja 3 godine. Preporučujem vam da kupite manje pakovanje od 200 ili 500 grama, tj. onoliko koliko vam treba. Po jednom društvu se potroši oko jednog grama, možda nešto više kod najjačih društava (do 1,5 grama), pa neka vam to bude orijentir koliko treba da kupite.
Ovde ću opisati samo jednu metodu primene: Nakapavanje pčela tokom zime, kad nema legla, rastvorom oksalne kiseline i šećera u destilovanoj vodi.
Ovde ću obraditi metodu spravljanja jednog litra lekovitog sirupa. Rastvor se pravi na sledeći način. Kupite destilovanu vodu. Odmerite 600 mililitara destilovane vode koju ćete pomešati sa 600 grama šećera. Nakon mešanja, dobićete približno jedan litar sirupa. Sirup zagrejte na temperaturu tela, tj. između 35 i 40 stepeni Celzijusovih. Ako ne želite da koristite termometar, zagrevajte ga sve dotle dok njegova temperatura bude tolika da ne možete u rastvoru da držite prst tokom dužeg vremenskog perioda. Kad to učinite, sipajte sirup u plastičnu flašu od PET ambalaže ili u flašu od stakla zapremine dva litra. Na grlić flaše stavite suv levak i u njega naspite 35 g oksalne kiseline u kristalu. Inače, oksalna kiselina je u kristalu, veoma nalikuje šećeru, a veličina kristala varira od proizvođača do proizvođača. Veličina kristala uopšte nije bitna. Bitno je da je šećerni sirup topao. Kada kristali oksalne kiseline propadnu kroz levak u flašu, zatvorite je i snažno mućkajte sve dok više nema nerastvorenih kristala koji bi se taložili na dno flaše kad prekinete sa mućkanjem. Time je priprema rastvora završena. Neka vam oksalnu kiselinu razmeri stručno lice. Kristali oksalne nikako ne smeju da dodirnu kožu. Sada rastvor sipajte u plastični sud sa širokim grlom, kako bi bez tehničkih problema uvlačili u špric ili dozator odgovarajuću količinu oksalne kiseline. Za nakapavanje oksalne kiseline po pčelama preporučujem korišćenje šprica od 50-60 ml bez igle. Početnicima preporuč ujem da stave iglu širokog promera, jer je rastvor gust, pa bi, pošto nemaju iskustva, moglo da im se desi da izvrše preveliki pritisak na klip te da prosipaju veću količinu rastvora tokom tretmana. Mogu se koristiti i razni dozatori (slični onom kojim se daje Perizin). Prilazite košnici pri temperaturi od +3 do +10 stepeni, ne više od toga. Jer, snaga društava se procenjuje u tom opsegu temperatura, i za taj opseg je predviđena odgovarajuća doza. Sada je najteže odrediti snagu društva. To se čini otvaranjem košnice i uvidom u zauzeće ulica od strane pčela. Kod košnica dubokih okvira (DB, pa i LR) to može biti problem, naročito ako je pčelar obezbedio dobru zimnicu od više od 10 centimetara, pa se pčele i ne vide. Kod onih koji imaju mrežastu podnjaču, situacija je mnogo jednostavnija. Izvuku fioku,i pogledaju u ulice. Tamo gde je mrak, tu su pčele, a gde je svetlost, tu nema pčela. Kod Fararove košnice je mnogo lakše, skidate nastavke dok ne presečete klube, koje je u ovoj košnici uvek u dva nastavka. Tretirate samo donji deo klubeta, a pčele će oksalnu kontaktom (kretanjem kroz klube) preneti i gornjem delu kad vratite gornji nastavak. To se lepo vidi i na  filmu koji sam snimio o tretmanu oksalnom kiselinom, koji možete pogledati na sledećem internet sajtu: http://oksalna.pcelinjak.com . Kod određivanja snage društava, treba znati da se određuje broj punih ulica pčela, a ne broj ulica u kojima se nalaze pčele (koji je najčešće mnogo veći). Puna ulica je ona ulica gde 80% njene dužine zauzimaju pčele na pomenutoj temperaturi. Pošto nisu sve ulice pune, aproksimativno preračunajte koliko ih je punih. Kad dobijete tu cifru, pomnožite je sa 5 ml rastvora po ulici i dobićete ukupnu potrebnu količinu. Svu količinu uvucite u špric i tretirajte. Ravnomerno nakapavajte po pčelama, vodeći računa da date više ulicama gde je i pčela više. Pri tom vodite računa o činjenici da u ulici koja je duplo veća od neke druge ulice (gledano odozgo iz pčelareve perspektive) nema duplo više pčela, već četiri puta više pčela (nego u duplo kraćoj ulici), pa toliko više i treba dati rastvora.  Kod tretmana vodite računa o tome da kapi rastvora oksalne moraju da padaju na pčele, a ne na satonoše, saće, podnjaču, poklopne daske i krovove. Sve što ne padne na pčele, smatrajte da nije dato. Jer, vi možete u košnicu da stavite lonac sa 5 litara lekovitog sirupa, ali nijedna varoa neće pasti. Rastvor oksalne deluje kontaktno i pčele ga raznose do svojih drugarica krećući se klubetom i dodirujući se sa njima, pa tako vrlo brzo svaka pčela i svaka varoa dođe u kontakt sa rastvorom. Pčele u startu probaju rastvor, ali zbog njegove neverovatne kiselosti (oksalna daje najkiseliji rastvor od svih kiselina, pH=1), to više ne čine i sloj rastvora ostaje jako dugo na pčelama, i više od dva meseca. Da je delovanje kontaktno dokazano je tako što su standardni rastvor neutralisali nekom bazom, pa više nije bio kiseo, iako je oksalna u njemu bila u istoj količini. Tada je efikasnost pala za 90% i svela se približ no na prirodno uginuće varoe. Takođe, utvrđeno je da u uginuloj varoi nema oksalne kiseline ni u tragovima. Oksalna se nalazi samo na njenim „šapama“, tj. ambulakrama kojima se kači za pčele, i na njenim „ramenima“, tj. levom i desnom boku, kojim dodiruje tergite ( pogledajte fotografijau na: http://www.pcelinjak.com/content/view/202/150/ )  dok se zavlači ispod njih. Tretman je dobro obaviti pri vlažnom vazduhu, naročito ako meteorolozi najavljuju vlažno vreme (magla, kiša) i narednih dana, jer je tada efikasnost oksalne nešto veća. Mnogi pitaju koja je uloga šećera u rastvoru. Dva su razloga za njegovu primenu. Baš ova preporučena količina šećera obezbeđuje stabilnost rastvora oksalne. Jer, da je šećera manje, došlo bi do ponovne kristalizacije oksalne kiseline i efekat bi izostao, tj. bio bi manji. Duplo manja količina šećera, recimo, smanjuje efikasnost za oko 20%. Druga uloga šećera je njegova higroskopnost, pa pije vlagu iz vazduha, tako dugo održavajući vlažnost površine tela pčele, pa oksalna bolje deluje. Zato je i važno tretirati kad je visoka vlažnost vazduha. Postoje pčelari koji se plaše otvaranja košnice na temperaturi ispod 10 stepeni. Razloga za strah nema, ali njih je teško ubediti. Ja lično najviše volim da tretiram na temperaturama od 4 do 6 stepeni, jer su tada pčele jako mirne i ne uznemiravaju me u radu. Ali, i za njih postoji rešenje. Oni koji imaju mrežaste podnjače, treba da ih očiste na dvadesetak dana pre tretmana i da čekaju. Na pčelinjak dolaze kad je temperatura znatno veća i „po njihovoj volji“, tj. kad je u toku pročisni izlet, recimo. Onda prvo izvade fioku, u kojoj se sada vidi koliko ima pčela i gde se nalaze, jer su pčele otklapale med i poklopč  ići su padali na podnjaču, tačno ocrtavši dužinu i položaj ulica pčela. Pre otvaranja košnice, na osnovu podnjače, procenjuju koliko ima punih ulica pčela, uvlače u špric potrebnu količinu lekovitog sirupa, otvaraju košnicu i tretiraju na isti način kao i na hladnoći. Sad su se pčele raštrkale po saću, ali to nema nikakve veze. Pokušajte da prilično ravnomerno naprskate pčele po ulicama. One će uveče opet formirati klube i neće biti nikakvih problema. Kad se tretman završi, košnica se zatvara i to je to. Opadanje varoe se prati najviše 15 dana. U tih 15 dana pašće otprilike 90% varoa koje će inače da padnu, a padaće narednih 2-3 meseca, iz dana u dan sve manje i manje, ali će padati zaista jako dugo. Ako ste odredili dobru dozu, efikasnost oksalne kiseline ne može biti manja od 90%. Kako da znate da li treba još nečim tretirati? Krajnje jednostavno. Naučnici kažu da društvo u proleće ne sme da uđe sa više od 50 varoa. A efikasnost oksalne je 90%. Ako je od oksalne palo 450 varoa, onda je u košnici ostao deveti deo od 450, a to je 50 varoa. Znači, neki maksimum. Prema tome, ako od oksalne padne do 450 varoa, nema razloga za nekim drugim tretmanom. Ako padne više od 450 varoa, onda bi trebalo još nečim tretirati. Tretman oksalnom tokom zime ne sme da se ponovi, jer se jednoj generaciji pčela sme dati samo jednom, a zimske pčele žive jako dugo. Zato je najbolje primeniti Apitol po uputstvu, ako je preostali broj varoe veliki.
Što se tiče zaštite pčelara, treba ispoštovati zakonske propise vezane za rad sa opasnim materijama. Treba znati da je rastvor jako slab i da ako i kapne na kožu, samo treba to mesto dobro oprati dugim pranjem vodom i sapunom i neće doći ni do crvenila. Najopasnija je oksalna kiselina u kristalu koja nikako ne sme da dodirne kožu.  Zato vam preporučujem da vam neko stručno lice odmeri potrebnu količinu oksalne (apoteke, hemijske laboratorije i slično). Obavezno nosite naočare da slučajno ne bi štrcnuli oksalnu u oko, jer je to jako opasno. Ako se to desi, prvo obezbedite slobodan tok vode preko oka tokom 15 minuta, pa tek onda idite kod lekara. Osećaj je neprijatan, ali to vam je najvažniji „lek“, da voda ispere rastvor oksalne. Obavezno nosite i pčelarsku masku, jer nakapana pčela može da uzleti i da vas ubode, noseći na sebi oksalnu. Onda bi morali da prekinete posao, da se operete, i samo gubite vreme.
Dr med. Rodoljub Živadinović
(018) 846-734, (063) 860-8510,
Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript
Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript
http://rodoljub.pcelinjak.com