Autor: Dejan Kreculj
http://medija.pcelinjak.com
Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript

Zadivljujuće domaćice, ali tajanstvene

"Usred malenih šestougaonih ćelija voštanog saća u čijem okrilju vri pčelinja zajednica, često se uspešno udomljava i jedna druga sićušna bubica. Ali ona je poslednje što pčelar želi da vidi na svom pčelinjaku. To je grinja varoa. I pored svoje beznačajne veličine, jer je malecka koliko "o" u novinama, ova krvopija, parazit, može da boravi u pčelinjem društvu čak dve i više godina, pa se smatra za trenutno najveći problem pčelara. Varoa je uzrok opustošenih pčelinjaka i gubitaka u ovom poslu u prošloj godini. Pčelare dodatno uznemiruje i rastuća rezistencija grinje na komercijalne pesticide koji se koriste u merama zaštite", kaže ARS entomolog John Harbo, u oktobarskom broju američkog časopisa "Agricultural Research magazine".

Ali, Harbo i Jeffrey Harris, entomolozi koji rade na ARS-ovom "Honey Bee Breeding, Genetics, and Physiology Research Unit" na Baton Ružu u Luizijani, pronašli su prirodno, mnogo trajnije rešenje za problem varoe uzgojivši genetski superiornu pčelu. Oni su posebno selekcionisali pčele sa "njuhom" za praćenje varoa.

Kao i mnogi paraziti, varoe su okretne, prilagodljive i zadivljujuće snalažljive. Na primer, kada im dolazi vreme odgajanja potomstva, grinje napadaju pčele pojedinačno u leglu ili ćelijama legla.

"Kada treba da se razmnožava, grinja - majka, poznata kao rodonačelnica," kaže Harbo, "zauzima ćeliju legla sa pčelinjom larvom. Da bi imala pristup u ćeliju, ona će se zakačiti na stomačnu stranu hraniteljice koja ulazi da bi opslužila larvu. Tada se varoa otkači i odgmiže do dna ćelije gde će uroniti u hranu koja je tu deponovana za pčelu."

Grinja - majka sada je na bezbednom mestu jer je u prostoru ćelije legla i može da proizvede više od pet kćeri i jednog sina, kaže Harbo. Kada porastu dovoljno, one će se zakačiti na larvu pčele u razvoju i hraniti se njenom limfom, njenom krvlju. Ovo ima za posledicu oštećenje larve, ona postaje ranjiva i meka, u procesu razvojne metamorfoze postaje izobličena, bez nogu i krila.

Kada mlada pčela dosegne uzrast odrasle i bude spremna da izade iz zaštićenog prostora ćelije saća, ne svojom voljom izneće grinju - majku i njene mlade kćeri. Grinje će tada potražiti druge odrasle pčele da na njima parazitiraju sve dok ne budu i one spremne za reprodukciju.

Za vreme svog mukotrpnog posla, Harbo i Harris pažljivo su posmatrali reproduktvini ciklus i aktivnosti varoe. Harris je išao čak toliko daleko da je ženke varoe obeležavao tako što im je lepio na ledja tačkice koje su mu omogućavale da prati njihovo pojedinačno kretanje i ponašanje u košnici. Devet godina trajao je njihov rad na izučavanju kako pčele sprečavaju grinju u reprodukciji.

Ovakva linija pčela nazvana je "SMR" pošto je sposobna da sprečava reprodukciju grinje (suppress mite reproduction). (Vidi "SMR-This Honey of a Trait Protects Bees From Deadly Mites," Agricultural Research, maj 2004.) Kada bi SMR pčele uveli u društvo, Harbo i Harris bi posmatrali broj potomstva grinje.

Tačan mehanizam pozadine ovog intrigantnog poteza ostao je još uvek nejasan, ali istraživači računaju da ce mlada SMR pčela čija je ćelija legla napadnuta ženkom varoe na neki način pokušati da spreči njena nastojanja da se reprodukuje - možda hemijskim signalom.

Stoga su neka nova objašnjenja koja su ponudili istraživači Marla Spivak i Abdullah Ibrahim sa University of Minnesota Harbo i Harris proverili i utvrdili da ne stoje. SMR pčele nisu izmenile varoine reproduktivne osobine ili sposobnosti u bilo čemu. Umesto toga, one deluju na higijenske porive, odabirajuće mirišu okolinu i odbacuju ćelije legla sa grinjom i potomstvom.

Kada Harbo i Harris nisu mogli da nađu potomstvo grinje u SMR društvima, smatrali su da nešto nije u redu sa njenom reprodukcijom, što je zapravo i bilo tačno jer SMR pčele imaju mogućnost da anuliraju mlade grinje po čemu se zapravo i razlikuju od drugih.
"Ono šta se obično dešava kada pčela detektuje napadnuto leglo," kaže Harris, "je da probuši voštani poklopčić na ćeliji, odstrani ga i jede napadnuto leglo."

Ovo ima određene posledice, vrlo opake po grinju. Varoin životni ciklus će biti prekinut, nezrele varoe će uginuti od gladi ili će biti pojedene zajedno sa pčelinjom larvom koju su napale.

Često dve ili više pčela dele odredjenu higijensku aktivnost. "Jedna pčela radi na poslu traženja, označavajući napadnuto" kaže Harris. "Zatim pristupaju pčcele koje konzumiraju sadržaj ćelije, oslobadjajući društvo potencijale kontaminacije."

Uporedo sa procesom tokom kojeg se varoino potomstvo uništava, često majka - varoa opstaje. Međutim, ovaj proces se ponavlja i prekidi u uzgoju potomstva se nastavljaju blagodareći istančanom osećaju pčela. Ova neprestana ometanja uzrokuju ukupno smanjenje populacije varoe.

Ali ovde ostaje štošta nejasno oko njihovih specifičnih pčela. Koja hemijska jedinjenja su u pitanju ili koji mirisi koje one koriste? "Smatramo da su pčele sposobne da osete miris varoinog legla" kaže Harris. Ali postoje i druge mogućnosti. "Varoa je prenosnik virusa i bolesti," kaže on, "pa takvo leglo može da ima i miris uzrokovan bolešcu."

Harbo i Harris veruju da su na putu boljeg razumevanja zadivljujućih pčelinjih higijenskih sposobnosti, ali do tada čvrsto veruju u pčelinje potencijale, ne samo u pogledu varoe već i drugih bolesti.