| Pčele protiv medjunarodnog terorizma |
| Subota, 03 Prosinac 2005 | |
|
Autor: Dejan Kreculj Pčele protiv medjunarodnog terorizma Na stranicama „BBC news“-a ostale su zabeležene tragične činjenice: 7. juli 2005, četiri bombe: tri u podzemnoj železnici, jedna u autobusu; žrtve: 26 na Russell skveru, 13 u autobusu na Tavistock trgu, 7 na Aldgate, 6 na Edgware Road-u i imena četvorice bombaša samuobica. Terorizam, pod bilo kojim izgovorom da se čini, svakodnevno odnosi živote nevinih; najčešće obični prolaznici, civili, deca. U borbu protiv ove pošasti današnjice uključena su sva sredstva moderne tehnologije, a svoje mesto i doprinos daće izgleda i medonosna pčela. Pčele u Britanskom institutu za poljoprivredna istraživanja (British Agricultural Research Institute) provode život u lukskuzu. Smeštene su unutra, zaštićene od predatora, a na jelovniku im je samo najbolji, sveži polen. Život im je naizgled lagodan, ali one se zapravo pripremaju za ovaj izuzetno opasan, važan posao – borbu protiv medjunarodnog terorizma. Izuzetno razvijeno čulo mirisa je ono što pčele predodredjuje za ovaj zadatak. U prirodi pčela pokazuje poznate sposobnosti za utvrđivanje mesta gde se nalaze izvori hrane. Radilice, ti vrsni izvidjači, kadre su da osete i razluče mnoštvo posebnih nijansi različitih mirisa prisutnih u kompleksnoj mirisnoj podlozi, koristeći istančano čulo mirisa. Prepoznavanje mirisa je takodje uključeno i u mnoge druge životne procese, kao što je komunikacija ili reprodukcija. Čitav kratki život radilica protiče u neprekidnom prilagodjavanju: one stalno uče nove mirise i uče asocijaciju izmedju mirisa i okruženja. Miris ocvalog bagrema, razumljivo je, stran im je jer kada ga je poslednji put bilo tada sadašnje radilice nisu postojale. Posmatrana pod elektronskim mikroskopom površina pčelinje antene daje nam tačan izgled pojedinačnih senzora koji gusto pokrivaju svaku od dve antene. Senzori se spajaju sa nervnim ćelijama u mestu organa mirisa na pčelinjoj glavi. Prepoznavanje mirisa rezultat je kombinacije specifičnih molekularnih veza i složene prerade nervnih signala. John Wilkins predvodi naučni tim u britanskoj kompaniji Insense Ltd koja je napravila mašinu koja koristi pčelinji osećaj mirisa da detektuje eksplozive i druge mirise. U početku se prema svemu odnosilo sa dosta skepse, i nije se verovalo u rezultate pčela, ali kada su prikazani rezultati brzo je prihvaćeno. Pčele imaju niz prednosti u pogledu mirisa u odnosu na pse. One brže uče i ne greše. Nemaju slobodne dane i njihov osećaj ne razlikuje se bitno od psećeg. Naučnici kažu je nivo supstance koje one mogu da ustavnove čak i u tako malim količinama da je ona samo u tragovima, što čini da ova tehnologija može da se primeni gotovo svuda. Radi se o koncentracijama ispod jednog dela prema milion milona, ili slikovitije kao jedno srno soli u količini vode koliko je ima u omanjem jezeru. Kompanija Inscentinel je razvila seriju prototipova instrumenata za detekciju mirisa kojima se vežbaju pčele u zatvorenom i kontrolisanom okruženju. U specijalno konstruisanim kasetama pčelama se ubacuju uzorci mirisa koje treba da prepoznaju, a opremom za monitoring sa softverom prilagodjenim za prepoznavanje slike utvrdjuje se njihovo reagovanje koje se elektronskim putem “tumači” i kao zaključak izdaje rezultat kroz jednostavno “da” ili “ne”, odnosno zeleno ili crveno svetlo. „Mali krilati ratnici, pčele, treniraju se jedna po jedna. Za jedan sat može se trenirati 30 pčela. Metod treniranja je da se kod pčele stvori asocijacija izmedju mirisa eksploziva i hrane koju dobija kada se vrati. Pčela se stavlja na prednju stranu test cevi gde nema mirisa, a zatim se uvodi miris. Ako pčela odogovri dobija šećernu nagradu“, kaže Wilkins. Treniranje se vrši kako na prirodnim mirisima, tako i na mirisima sintetičkih materijala. Potpuni razvoj projekta vrlo optimistički je najavljen koliko već za godinu dana. Medjutim, ovaj projekat može da ima daleko širu primenu. To je, pored već poznatog otkrivanja nagaznih mina, i sigurnosno osmatranje u oblasti ekspoloziva, droge i hemijskog oružja, krijumčarenog alkohola, duvana i drugih proizvoda, kontrola kvaliteta hrane uključujući utvrdjivanje zrelosti voća i povrća posle vizuelne kontrole blagodareći sposobnostima osećanja specifičnih molekula koje oni u toj fazi odaju do čak vrlo intrigantnog posezanja za primenom u ranoj dijagnostici bolesti u humanoj medicini, kroz detekciju karakterističnih indikatora molekula u vazduhu izdahnutom iz pluća, u krvi i urinu.
Dejan Kreculj
|
