Autor: Dejan Kreculj
http://medija.pcelinjak.com
Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript

MATICE I NOZEMA

Dejan Kreculj

Nozemoza je vrlo raširena bolest odraslih pčela, kako kod nas tako i u svetu, koja nanosi velike štete pčelinjacima, izmedju ostalog i zato što joj se mahom prilazi olako, previdajući posledice i ne sprovodeći potrebne mere za sprečavanje njenog širenja, mada je za inficiranje čitave košnice dovoljno svega nekoliko spora.

Pre gotovo jednog veka, Zander je 1909. godine prvi uočio spore protozoa Nosema apis. Ove jedoćelijske životinje razvijaju se u epitelu ćelija srednjeg creva medonosne pčele (Apis mellifera) radilica, trutova i matica (Bailey L., Ball B.V.,1991.) ostavljajući teške posledice. Slabljenje i propadanje čitave pčelinje zajednice su najčešće i najočiglednije manifestacije, zapravo posledice. Uzroci su mnogo dublji. Kod zaraženih matica jajnici se ne razvijaju ispravno, što može da dovede do neplodnosti (Fyg W.,1945.,1964., Liu T.P.,1992). Takodje, inficirane matice bivaju češće smenjene nego zdrave (Farrar C.L.,1947.).

Još 1965. godine Furgala je vršio eksperimente nad maticama (Furgala B., Uticaj jačine zaraženosti nozemom na smenjivanje matica Apis mellifera Linnaeus, J. Insect Pathol. 4
(1962.) 429-432). U njima su matice zaražavane različitim dozama spora N. apis (od 0.001X106 do 0.1X106 spora). Posmatrana je smena šest dana posle inokulacije. Prosečan broj dana pre smenjivanja kretao se od 15 do 48 dana. To je ukazivalo da je smena zaraženih matica vrlo važna za zdravlje društva pošto radilice gutaju feces matica unoseći i raznoseći parazite (Bailey L., Ball B.V.,1991., Breed M.D., Stiller T.M., Blum M.S., Page J.R.,1992). Pitanje je da li su radilice spremne na smenu jer osećaju prisustvo nozeme u njihovoj matici ili uočavaju patološke promene koje izaziva parazit na njoj? Opažanje zaraženosti matice i njeno smenjivanje može da predupredi širenje parazita u društvu.

Sličan eksperiment nedavno je izvršila Krystyna Czekonska ( Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ), sa Departmana za istraživanja u pčelarstvu Poljoprivrednog fakultara Univerziteta u Krakovu u Poljskoj, sa temom "Uticaj Nosema apis na mlade matice i prenošenje bolesti sa matice na radilice", juna 1999. godine.

Korišćene su neoplodjene matice Apis mellifica carnica, izvedene od legla matica oplodenih odabranim trutovima, težine u devetom satu nakon izleganja od 215 do 246 miligrama. One su podeljene u dve grupe po dvadeset, od kojih je polovina bilo zaraženo a druga polovina je ostala nezaražena.

Inficiranje je izvedeno tako što su matice hranjene sa 10 ml 50% šećernog sirupa koji je sadržao 0.1889x106 spora N. apis. Tokom zaražavanja matice su stavljane u Zanderove kaveze pojedinačno sa po dve pratilje, a narednog dana su formirani oplodnjaci. Radilice su za njih dobijene iz poklopljenog legla jakih društava tako što su ramovi bili prevešani u gornje nastavke i fizički odvojeni od plodišnog dela. Odatle je nakon osam dana uzeto po oko 1/3 litra radilica koje su uz po dva ramića sa satnim osnovama i jednim sa izgradjenim saćem kompletirale male zajednice, oplodnjake. Neposredno pred njihovo formiranje uzeto je po 30 radilica za laboratorijsku proveru na nozemu. Sami nukleusi su bili novi, nekorišćeni, te nije bilo potrebe da se dezinfikuju. Postavljeni su u četiri reda udaljena po 3,3 metra i sa medjusobnim razmakom od 1,6 metara u redu. Tokom eksperimenta svakodnevno su pregeldani kako bi se ustanovila prisutnost matica i jaja i dodavana hrana, gde je bilo potrebno.

Nakon 26 dana matice sa po 15 radilica su smrznute da bi se dostavile na analizu. Za utvrdivanje nivoa infekcije srednje crevo matica je natopljeno u pola mililitra destilisane vode, a ceo abdomen radilica u jednom mililitru. Spore su brojane pomoću hemacitometra u 0.025 mmł suspenziji.

Dobijeni su sledeci rezultati. Sve matice iz obe grupe bile su primljene. Samo kod jedne od zaraženih matica na kraju eksperimenta nisu pronadjene spore. Ostale su imale od 6.6 X106 do 22.6X106 spora, prosečno 15.3 ± 4.3 X 106. Kod ne zaraženih matica spore nisu pronadjene.

Radilice su smenile jednu od zaraženih matica, a nijednu od nezaraženih, što statistički nije značajno. Jedina smena koja je osmatrana je započela 17. dana eksperimenta. Pronadena su četiri matičnjaka i ostavljena do kraja. Vremenski uslovi su prvih petnaest dana bili loši, oblačno i kišno vreme, što je uslovilo gubitke matica tokom izletanja radi oplodnje, 47.4% od zaraženih i 50.0% nezaraženih. Drugi razlog bilo je postepeno smanjenje radilica u nekim oplodnjacima. Ne zaražene matice zapocele su poleganje posle 15.77 ± 1.64 dana, a ne zaražene posle 15.82 ± 1.47 dana (U = 69.0, p > 0.05).

Posle 28 dana zaražene radilice su pronadjene u svim oplodnjacima sa zaraženim maticama, ali i u 50% oplodnjaka ne zaraženih, što je statisticki veoma značajan odnos (61.3%). Nije bilo neke bitnije razlike u broju spora u grupama radilica zaraženih zajednica.

Iz eksperimenta su izvedeni sledeći zaključci. Gubici matica u obe grupe bili su gotovo jednaki. Ovo je ukazivalo da se tokom 26 dana posle zaražavanja nisu ispoljile patološke promene koje bi potekle na smenu, već da je razlog gubitaka bilo loše vreme.

Rezultati ukazuju da radilice nisu osetile prisustvo nozeme u njihovim maticama. One nisu smenile zaražene matice u značajnijem broju, vec jednako kao i ne zaražene, za razliku od eksperimenta iz 1962. godine u kojem su sve zaražene matice bile smenjene. Jedino je nivo infekcije smenjenih matica bio je saglasan u oba eksperimenta. Mada je više istraživača ukazivalo da matice zaražene nozemom odlažu početak zaleganja (Loskotova J., Peroutka M., Vesely V.,1980.), to nije potvrdio eksperiment Czekonske jer su obe grupe matica počele zaleganje istovremeno.

Radilice korišćene u ovom eksperimentu izvedene su u izolatoru i nisu bile zaražene nozemom posle njega. Posle eksperimenta vrlo malo radilica iz zajednica nezaraženih matica bile su inficirane. Verovatno su neke od zaraženih radilica iz oplodnjaka sa zaraženim maticama tu zalutale.

Za praksu je uputno da se sagleda mogucnost smanjenja rizika od zaražavanja radilica nozemom korišćenjem jednodnevnih radilica izvedenih u inkubatorima, što preporučuju mnogi istraživaci (Loskotova J., Peroutka M., Vesely V., 1980., Gregorc A., Fijan N., Poklukar J., 1992.).

Pošto zaražene matice mogu da žive dugo vremena, one mogu da budu ozbiljan izvor spora nozeme u zajednici, zaključuje Czekonska.