Autor: Dejan Kreculj
http://medija.pcelinjak.com
Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript

Pčela – veliki istraživački izazov

Mladima je svojstveno da drugačije vide svet i zato su spremniji da istraže svaki njegov delić, pa i da ga menjaju. Grupa studenata Departmana za zoologiju i entomologiju Rhodes Univerziteta u Grahamstown-u u Južnoafričkoj Republici, okupljena u sekciji za pčelarstvo, izučavala je zapadnu medonosnu pčelu. Medjutim, ono po čemu je njihov rad bio pomalo neobičan je to što su ove mlade ljude posebno interesovali sukobi unutar pčelinje zajednice, pa su ih temeljno naučno obradili.

Pošli su od činjenice da se u društvu nalaze dva oblika ženki: matica sa monopolom na reprodukciju i hiljade radilica koje izvršavaju sve ostale radnje neophodne za opstanak, od sakupljanja hrane do izgradnje satova i odbrane, kojima je ova životna potreba uskraćena. Uprkos tome što su nesparene, radilice su sposobne za poleganje i reprodukciju putem partenogeneze, ostavljajući isključivo muško potomstvo. Ova okolnost može da dovede do potencijanog konflikta kod reprodukcije društva sa maticom i bezmatka. Kako se poleganje radilica javlja samo u bezmatku, jasno je da je matica ta koja svojom feromonskom aktivnošću deluje sprečavajuće na plodnost radilica. Šta više, u tome joj one pomažu raznoseći feromone po košnici: svita pratilja dodiruje i liže maticu i kasnije putem tzv. pčela-glasnika raznosi feromon svuda po košnici.

Da bi dublje proniknuli u ovaj vrlo složen proces, ovi mladi istraživači koristili su košnice za osmatranje sa providnim zidovima, a same pčele obeležavali bojom kao što se uobičajeno obeležavaju matice. Za odredjivanje razdaljine izmedju jedinki radilica i matica korišćen je brz i jednostavan postupak koji daje visok nivo tačnosti, što je od najveće važnosti, softver za trodimenzionalnu geometriju razvjen na Tehničkom univerzitetu u Berlinu.

Izučavano je kretanje radilica u društvu, njihovo prostorno rasprostiranje po zapremini košnice i pri tome je uočena značajna razlika. Neke radilice matica je privlačila, dok su druge gledale da budu dalje od nje. Različit radilički reproduktivni potencijal, ustanovljen ranijim entomološkim istraživanjima, u tesnoj je vezi sa količinom akumuliranih matičnih feomonima u telu radilice koja zavisi od toga koliko je dugo boravila i koliko daleko od matice.

Radilice koje su težile da ostanu što dalje od matice mogle su da sačuvaju visoki peproduktvini potencijal poredeći ih sa radilicama koje su ostajale u njenoj blizini. Medjutim, što je veoma iznenadjujuće, prostorna distribucija radilica početkom njihovog života, znači kao mladih kućnih pčela, može da ima uticaja na njihove kasnije zadatke u životu.

Utvrdjeno je postojanje različitog nivoa odgovornog za različite zadatake, kao što je čuvanje, sakupljanje i preuzimanje nektara ili polena, i da ono može biti rezultat različitog stimulansa okruženja u različitim delovima košnice u ranijem životnom dobu radilica. Stoga je grupa mladih naučnika posebno zinteresovana za distribuciju jedinki u prostoru jer ono objašnjava takodje, u odnosu na prostor, i aktuelno ponašanje i razvojne linije u košnici. Ovo može da bude ključni činilac za mnoge fenomene, uključujući sukobe u samom društvu, kao i sa drugim insektima.

Dejan Kreculj