| Trutovi |
| Subota, 11 Ožujak 2006 | |
|
Autor: Dejan Kreculj TRUTOVI Uskoro će se navršiti četiri veka od kada je 1609. godine Čarls Batler (Charles Butler), pčelar kraljice Elizabete I (Queen Elizabeth I) objavio knjigu “Ženski vladalac” (The Feminine Monarch) kojom je uzburkao naučnu javnost jer je u njoj izneo teoriju da pčelinjom zajednicom ne vlada mužjak, „kralj-pčela“, kako je dolikovalo konzervativnom patrijarhalnom društvu, već „pčela-kraljica“, znači ženka. Batler prvi utrvdjuje da su trutovi mužjaci čija je jedina uloga u zajednici tokom reprodukcije.Zanimljiva je Batlerova metaforička predstava trutova kao „mnogobrojih političara, neradnih i bednih ljudi“, ali i pokušaj da notnim zapisom zabeleži zvuke matice koji se čuji prilikom priprema za rojenje. Šta više, u izdanju knjige iz 1634. godine nalazi se partitura dvodelnog madrigala za četiri glasa u kojima se sadrže melodijski elementi zasnovani na zvucima košnice. Trutovi, ti dobrodušni, buckasti simboli lagodnog života i lenstvovanja, jedinstveni su mužjaci u prirodi koji se nikad medjusobno ne bore za ženku. Iako im je odredjena uloga u društvu da budu uvek pripravni da oplode maticu i tako obezbede budućnost zajednice, oni svoje kvalitete miroljubivo dokazuju uspehom najboljih koji je u svadbenom letu stignu i poklanjajući joj ljubav daruju i život. S obzirom da su uglavnom u rezervi, a da ih za oplodnju jedne matice nije potrebno mnogo, prirodno je predodredjeno da su svega pet procenata članova društva mužjaci, što može da bude dovoljan broj kojim će se obezbediti i odabir i oplodnja. Toliko ih i ima u normalnim uslovima. Od oko 90 miliona spermatozoida sakupljenih od više trutova, mešavina od oko sedam miliona biva pohranjena u spermateci matice. I dok se za životni vek matice računaju dve godine odnosno dok je u njoj sperme, radilica 20 do 40 dana leti i 140 dana tokom zime, trutovi žive od 21 do 32 dana u proleće, 90 dana tokom leta ili dok se ne spare sa maticom, do fatalnog ljubavnog čina. Kao i kod ženskog kralja, ništa manje nije bilo iznenadjenje ni kada je 1835. godine doktor Johanes Djerzon (Johannes Dzierzon) objavio otkriće partenogeneze kod pčela objašnjavajući „da se iz neoplodjenih jaja radjaju samo mužjaci“. U stadijumu lutke trutovi ostaju petnaest, a izlaze dvadeset četvrtog dana. Dobroćudni trutovi ne ubadaju jer nemaju čime; oni su bez žaoke. U zajednici malobrojni, slobodno ulaze i izlaze iz bilo koje košnice jer na njih stražarice ne reaguju. Osim zdepastog tela imaju ogromne oči i antene specijalizovane za osmatranje i praćenje leta matice u toku svadbenog leta. U toku svadbenog leta matica unekoliko podseća na mlazne avione na vedrom nebu: kada bi se miris feromona koga ispušta za sobom mogao da vidi on bi ličao na nebeske tragove aviona, posebno što je u odnosu na veličine ovih insekata to vrlo veliki „oblak“ koji se rasporostire u poluprečniku od desetak metara za njom. Medjutim, i sami trutovi luče specifične feromone kojim jedni druge privlače u zone sparivanja. Iz košnica trutovi izleću prvi put posle šestog do dvanaestog dana života, što je i vreme kada postaju polno zreli. Pčelari su njihovu „lenjost“ dobro uočili, jer košnice obično napuštaju tek u popodnevnim satima, od 13 do 16 sati, a redje to čine već oko deset sati. Društva napuštaju radi orijentacije, pročista, sparivanja i odlaska u okupljališta gde očekuju nesparene matice. Van košnice se ne zadržajavu dugo; ako u vazduhu nema privlačnog mirisa nesparene matice vraćaju se već posle 5 – 6 minuta. Obično lete koliko i radilice, a tokom parenja nadjeni su i na 17 kilometara. Pri tome prave veliku buku, pa početnici misle da se pčele roje. Kao što su spremni da udju u svaku košnicu, tako i ako u letu naidju na roj, pridružuju mu se bez obzira odakle je i ostaju u njemu. Istraživanja entomologa šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u Sjedninjenim državama i Evropi, otkrila su da se trutovi okupljaju u istim vazdušnim prostorima svakodnevno i da te lokacije koriste generacije godinama. Ova okupljališta su različite veličine, najčešće prečnika stotinak metara. U tim prostorima trutovi lete na visini preko 60 metara, dok su na pčelinjaku na visinama od 12 do 20 metara. Izbegavaju let nad većim vodenim površinama. Džerald M. Loper (G.M. Loper) iz Kanzaškog entomološkog društva (Kansas Entomological Society) 1989. godine osmatrao je radarom svake dve sekunde prostor u prečniku od 926 metara i utvrdio postojanje 28 medjusobno povezanih okupljališta trutova na visinama od 40 do 50 metara iznad površine zemlje, širokih oko 100 i dugih oko 200 metara. U svakom od njih obično se nalazilo 40 do 50 trutova.
|
