Matična mleč "usisava" masnoće iz krvi

Lipidi su nephodni svakom organizmu za stvaranje energije, izgradnju ćelijske membrane, sintezu steroidnih hormona, resorpciju liposolubilnih vitamina.
U organizmu se nalaze sledeći lipidi: holesterol, trigliceridi, fosfolipidi, masne kiseline. Posebno su bitne vrednosti holesterola i triglicerida u plazmi kao ključnom faktoru nastanka ateroskleroze koja najčešće napada krvne sudove srca i mozga.
  Kako lipidi nisu rastvorljive čestice, da bi ih organizam iskoristio, vezuju se za proteine 
(lipoproteini) čime se dobija hidrosolubilna (rastvorljiva) čestica koja se lako transportuje. U zavisnosti od veličine čestice razlikujemo:
•    LDL — čestice male gustine - u njima se nalazi ¾ holesterola, zbog čega su vrlo aterogene – štetne po organizam.
•    HDL — čestice vrlo velike gustine, transportuju holesterol u jetru, štite organizam (krvne sudove), pa su nazvane antiaterogene.
Lipidi se unose  u organizam putem hrane (egzogeni put) i stvaraju se u jetri (endogeni put). Ćelije jetre sintetišu trigliceride (TG), a sinteza je utoliko intenzivnija ukoliko je hrana bogatija ugljenim hidratima (UH). Jetra pretvara  višak UH u masne kiseline, koje se zatim vezuju za glicerol gradeći endogene TG.

Tabela br.1: Poželjne granice i visoko rizične vrednosti najvažnijih parametara za odrasle ( u mmol/l ).

Povećanja lipida u plazmi (hiperlipidemija) mogu biti:
1.    Primarne (usled genetskih poremećaja);
2.    Sekundarne (nepravilna ishrana,alkoholizam, šećerna bolest).

Nepravilna ishrana — unošenje velikih količina UH kod potpuno zdravih osoba izaziva:
•     Sintezu TG u jetri, istovremeno izazivajući gojaznost;
•     Unos zasićenih masnih kiselina (životinjskog porekla) nosi sa sobom uvek povećanu vrednosti holesterola u plazmi.

Lečenje hiperlipidemija
•    Primena lekovitog pčelinjeg proizvoda – matične mleči;
•    Higijensko-dijetetski režim;
•    Povećana fizička aktivnost.

Cilj terapije
•    Da ukupni holesterol bude manji od 6,5 mmol/l;
•    Da TG budu manji od 2,29 mmol/l.
Lečenje je obuhvatilo 10 osoba sa povišenim lipidima (6 muškaraca i 4 žene) starosti od 40 - 55 god. Ordinirana je liofilizirana matična mleč u dozi od 120-200mg dnevno u trajanju od  6 - 8 nedelja. Nepoželjnih manifestacija za vreme korišćenja matične mleči nije bilo.

Rezultati lečenja

Tabela br.2: Vrednosti holesterola i triglicerida prije i posle lečenja MM.

Zaključak:
Na osnovu sprovedenog lečenja matičnom mleči kod  8 osoba lipidi su svedeni na gornje granične vrednosti, dok je kod 2 osobe efekat izostao. Matična mleč je pozitivno uticala na lipidni profil i pokazala da je vrlo efikasno, prirodno lekovito sredstvo u lečenju sekundarnih hiperlipidemija.

Dr Verica Milojković
Specijalista opšte medicine
Predsednik Srpskog Apiterapeutskog društva
Daničićeva br.7, Niš
Tel: 018/562-574, Mob: 064/20-23-218
E-mail: Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript