Autor: Dejan Kreculj
http://medija.pcelinjak.com
Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript
Beograd, Svetogorska 35/2

PČELE I MOBILNI TELEFONI

Katastrofalni gubici tokom zime 2006/7. koji su opustošili pčelinjake širom sveta, posebno u Sjedinjenim američkim državama, ali u znatnom delu Evrope, bez nekog razumljivog razloga, bili su plodno tlo za mnoge (ne)osnovane pretpostavke, koje su uz, neretko tendencioznu i nekvalifikovanu medijsku kampanju, za kratko vreme postale bezmalo naučno objašnjenje, jer je do istine bilo potrebno doći gotovo preko noći. Medju njima posebno mesto zauzima sumnja, a potom tvrdnja, da su uzrok ovom sindromu mobilni telefoni.

Kakvo je mišljenje o ovom problemu samih pčelara, i to onih kojima je su obe oblasti vrlo bliske: i pčelarstvo i elektronika? Uz to, eto i rezultata malog demonstracionog eksperimenta kakav može izvesti svako od nas.

Američki pčelar Roger Meier, o ovome kaže: "Ako su mobilni telefoni zaista uzročnik, tada bi gotovo svi gradski pčelari trebali da iskuse nevrovatne gubitke tokom poslednje decenije. Živim u veoma gustom urbanom okruženju – u San Francisku – i moji gubici bili su minimalni: jedno društvo od sedam tokom poslednje četiri godine. U njihovoj istraživačkoj studiji (Unuverzitetu Landau, prim. D.K.) o netermičkin efektima nije pronadjena bilo kakva promena u ponašanju tokom izlaganja radio-frekventnom polju DECT bazne stanice na 1,9 GHz, premda je pretpostavljeno da će prirodna rezonantna frekvencija pčela biti negde oko 375 GHz s obzirom na pčelinje male dimenzije. Aprila 2007. mnogi mediji, medju njima posebno "The Independent" ponovo su u središte pažnje stavili ovu temu, apostrofirajući kao uzrok mobilne telefone, koji zapravo i nisu bili obuhvaćeni studijom. Može se sumnjati na mnoge moguće biološke efekte nejonizovanog elektromagnetnog polja, ali nije opšte prihvaćeno da je većina značajnih efekata toplotna. Vrednost uobičajenog radio-frekventnog zračenja nedovoljna je da uzrokuje značajno zagrevanje ili rast telesne temperature."

Rumunski pčelar Sebi Carjan o ovom problemu kaže: "Smatram da je loše delovanje radio talasa na pčele šala! Živim u Temišvaru, u Rumuniji, izmedju dve radio antene. Jedna je UHF, oko 50 metara visoka, 60 KW, niža, i viša sa 50 KW. Druga antena je za mobilnu telefoniju na 400 MHz opsegu, koja je prava šala gledano na prve. Kako sam i sam radio-amater, i sam povremeno odašiljem oko 100 W na HF ili UHF. Verovatno zapažate da su moja kuća i moje pčele svakodnevno u tako sanžnom polju, ali bez ikakvih problema. Posedujem deset košnica koje bi stradale, ali samo onda kada bih pokupio sav med iz njih. Svakog dana ih posmatram kako vredno rade! Mislim da je uzrok problema u nečem drugom."

Pčelar i radio-amater Sony iz High Springsa, na Floridi, kaže: "Svi smo čuli da se optužuju mobilni telefoni za CCD. Na Unuverzitetu Landau kažu da mobilni telefoni nisu ni bili obuhvaćeni studijom. Smatram da oni zapravo nemaju nikakve veze sa tim. Ja sam radio-amater i radim sa 1000 vati sa antenom koja je svega šest metara iznad pčelinjaka. Ako ova vrednost nije značajna, kako onda možemo sumnjati na mobilne telefone?"

A evo i skromnog sopstvenog iskustva autora ovog teksta sa lokacije Crvenka, na oko dva kilometra severno od Kovina, gde se već godinama nalazi visoki antenski stub emitera raznih vlasnika i namena: od lokalne televizije pa nadalje, slika 1.

Pčelinjak je na stotinak metara od emisionih elemenata antenskog sistema i mnogo je toga što je sve ovo vreme kobno uticalo na pčele, ali je to po najviše bila (zlo)upotreba pesticida.
Da li i kako mobilni telefoni utiču na ponašanje pčela provereno je 2. jula u prepodnevnim satima. Izabrano je lepo, tiho, mirno vreme, kada su pčele bile zauzete intenzivnim radom na obližnjem suncokretu, da bi se izbegli bilo kakvi drugi provokativni uticaji. Njihov vredni rad moglo je da omete jedino mnoštvo mobilnih telefona, jer su već "navikle" da im vlasnik vazda sa sobom, pa i na pčelinjaku, zbog brojnih obaveza ima bar jedan telefon u džepu. Samo što ih je sada bilo pet! (istine radi, dve SIM kartice su pozajmljene, ostale su pčelarima već poznati brojevi).
Za ovu priliku izbor modela aparata je bio dosta širok: pre svega, korišćen je veoma stari model Ericsson GA628 sa glomaznom baterijom velikog kapaciteta i ne mnogo mladji aparat Philips Savy, manjih dimenzija, ali tehnološki vršnjak prvog. Zatim, tu su bila još tri, trenutno aktivna: Sony Ericsson K300i, Sony Ericsson K750i i Nokia 6070, slika 2.
    
Prema podacima proizvodjača, SAR vrednosti (izražava se u vatima po kilogramu) za ove aparate su sledeće: Ericsson GA628 0,26, W/kg, Philips Savy 1,11 W/kg, Sony Ericsson K300i 0,96 W/kg, Sony Ericsson K750i 0,89 W/Kg i Nokia 6070 0,73 W/kg.
Uzgred, objasnimo da je u pitanju konkretna brojka koja pokazuje maksimalan stepen zračenja određenog telefona, koji se retko kad dostiže u dobro postavljenim mrežama. Stručnjaci kažu da telefon najviše zrači kada biramo broj, odnosno kada se uspostavlja veza između dva sagovornika; taj nivo se naglo smanjuje i opada kada se uspostavi veza. Stepen zračenja se određije ne samo prema modelu telefona već i prema vrsti GSM mreže koju telefon koristi. Zato je i ustanovljena merna jedinica SAR, što skraćeno znači specifična brzina apsorpcije, koja pokazuje količinu radijacije koju prima ljudsko telo i izražava se u vatima po kilogramu težine čoveka.
Upravo zbog toga, u već pomenutim meteorološkim i pašnim uslovima, svi aparati su stavljeni prvo na leto košnice, zapravo delimično zavučeni u njega, koliko su fizičke dimenzije dozvoljavale, slika 3.

Nakon dosta vremena, uočeno je da jedino na šta utiču ove tehničke sprave je smanjivanje prostora pčelama za slobodno ulaženje i izlaženje, a s obzirom da ih je u polju čekala obilna paša, nisu se mnogo obazirale ni na dosta crnih površina nekih, uglavnom starijih modela, jer je opšte poznato da pčele crnu boju ne vole.
Zatim je ta ista košnica otvorena i nakon što su se pčele povukle sa satonoša, na njih su stavljeni telefoni. Neke je odmah zainteresovao Sony Ericsson K300i, možda zbog mirisa jer je neposredno izvadjen iz džepa košulje, ali za kratko, pa su ga ubrzo napustile i otišle da dočekuju sabiračice, slika 4.

Kako teorija kaže, telefon najviše zrači kada biramo broj, odnosno kada se uspostavlja veza između dva sagovornika. I to je uradjeno, ali je pozivano iz košnice u košnicu: pomoću Sony Ericssona K300i pozivan je Nokia 6070 koji je bio do njega. Pčelinjakom se razlegla evergrin  muzika Darka Kraljića "Devojko mala", ali pčele se nisu obazirale na to, ili im je možda prijala. Tako je na displeju ostao zabeležen jedan propušteni poziv, slika 5.

Znači, niti su ih iritirali radio-frekventni signali iz antene (900 MHz), niti su reagovale na zvučne talase (20 Hz do 20 kHz).
Ostalo je još da se utvrdi kako će reagovati na vibraciju. Sada su upotrebljena dva "rodjaka": Sony Ericsson K750i je pozivao K300i koji je bio podešen na vibraciju bez zvučnog signala. Veza je uspostavljena, telefon je vibrirao, ritmično se tresao i počeo da skakuće po satonošama. Neke pčele su izvirivale da vide šta se to gore dogadja, ali ih ni to nije mnogo interesovalo, a kamoli iritiralo, slika 6.

Sve je to fotografisano, a onda su "mašine" pokupljene, košnica je zatvorena i pčele ostavljene da na miru rade svoj slatki posao na nasmejanim suncokretovim glavama jer je započinjao vrlo topao dan. 
Na kraju, šta reći: lepo je što ljudi žude da spoznaju istinu, mada su možda katkada isuviše nestrpljivi; da li se sve može tako jednostavno objasniti onim što (za) sada znamo? Setimo se da je radioaktivnost oduvek postojala, ali je tek od Kirijevih ova pojava upisana u knjigu ljudskog znanja ...