APIMONDIJA 2005.
DABLIN, IRSKA

Izveštaj podnose: Rodoljub Živadinović, Vlastimir Spasić, Milutin Petrović
Prevod sa engleskog: Rodoljub Živadinović

U glavnom gradu Irske, Dablinu, od 21. do 26. avgusta ove godine, održan je 39. svetski pčelarski Kongres.
Pokušaćemo da vam predstavimo sveukupnu astmosferu pomešanu sa novim saznanjima do kojih smo tamo došli, tako da očekujemo da doživite sve ono što smo i mi doživeli, kroz slike i tekst.
Odmah po pristizanju u Dablin, smestili smo se u studentsko odmaralište (UCD village), koje je nudilo najnižu cenu prenoćišta. Raspitali smo se o pčelarima Irske i saznali da ih nema mnogo, tek oko 1 000, i to pretežno u južnom delu zemlje. Kasnije smo od brojne slovenačke delegacije, koja je došla autobusom sa namerom da obiđe pčelinjake, saznali da su posetili jednog od najvećih pčelara Irske, koji ima oko 200 košnica, od kojih je njih 100 izgubio zbog varoe protekle zime.
Kongresna sala i izložbeni prostor smešteni su u prostorije Royal Dublin Society, do kojih smo dosta putovali. Prvo tri stanice gradskim prevozom, a zatim još 25 minuta hoda. Ispred kongresne sale smo se našli dosta ranije, i to vreme iskoristili za kontakte sa predstavnicima drugih zemalja, koji su polako pristizali. Prvi kontakt ostvarismo sa brojnom ukrajinskom delegacijom (ovde bi trebalo reči da smo spadali u najmalobrojnije delegacije). Saznali smo da kod njih, kako nam tvrdiše, još uvek nema otpornosti varoe na fluvalinat, te da uspešno koriste drvene letvice sa ovim lekom. Veoma im se dopao naš časopis na engleskom jeziku, a još više dve SPOS-ove brošure za povećanje potrošnje meda, koje će verovatno i oni štampati.
Naredni sagovornici su bili Japanci: dva pčelara entuzijasta sa kojima smo veoma lepo popričali. Zaista prijatni ljudi. Pokušavali su da nas "vrbuju" (ne znamo koju bi korist imali od toga) da stanemo iza njihove tvrdnje, da na Havajima ipak ima varoe, iako njihov ministar poljoprivrede tvrdi da je nema.
Veoma dug i produktivan razgovor imali smo sa potpredsednikom najveće američke firme (Tropical Blossom Honey Company, Inc.) za proizvodwu meda u saću. Gospodin J. Douglas McGinnis potvrdio je naša dosadašnja saznanja o (nezavidnim) cenama pčelinjih proizvoda u SAD-u, o problemima koje i oni imaju sa varoom (zimus je u SAD-u u nekim krajevima stradalo čak do 50% pčelinjih zajednica), o borbi protiv jeftinog meda iz Argentine, recimo, koja je poslednjih par godina dobila novi, veoma interesantan oblik. Do sada su pčelari SAD-a zahtevali uvođenje takozvanih damping kvota (ograničenje uvoza) iz određenih zemalja (Kina, Argentina, Meksiko). Sada polako pribegavaju novom triku. Počinju da ulažu sredstva u marketinšku kampanju povećanja potrošnje pčelinjih proizvoda, ali ne u SAD-u, već u Argentini! Smatraju da će takvim načinom borbe toliko povećati njihovu potrošnju meda, da će ostati bez meda za izvoz. Već je opšte poznata činjenica da je godišnja potrošnja meda u Kini tokom 1995. iznosila svega 40 g po glavi stanovnika. Pošto standard u Kini raste velikom brzinom, poznavaoci problematike (Tan Ken iz Instituta za istraživanja u pčelarstvu sa Poljprivrednog Univerziteta Junana) su smatrali da bi se Kina od najvećeg izvoznika mogla pretvoriti u najvećeg uvoznika meda u svetu. Tan Ken navodi da je 1996. godine potrošnja porasla na 100 g, a već pri potrošnji od 160 g Kina ne samo da ne bi imala meda za izvoz, već bi ubrzo morala da počne i da ga uvozi! Sa ovog aspekta se mogu razumeti američka nastojanja u Argentini. Inače, naš sagovornik (irskog porekla) je nekada imao oko 2 000 košnica, ali je sada zbog širenja aktivnosti firme pčele prodao i bavi se samo otkupom i prodajom, uglavnom meda u saću.
Snažan utisak na nas ostavio je i Bruce Wolk, direktor marketinga američkog NHB-a (National Honey Board - Nacionalni odbor za med). Uloga ove, nazovimo je agencije, jeste promocija potrošnje meda među stanovništvom. Finansira se prikupljanjem procenta od prodaje ukupne količine meda u SAD-u (oko 2 centa po kilogramu meda).
Usledila je dobro organizovana registracija učesnika. Bili smo oduševljeni jednom članicom odbora za prijem delegata, koja je tečno govorila engleski, ruski i nemački jezik, baš kao da je živela u sve tri zemlje. Na žalost, što se tiče organizacije, od tada pa u svim narednim danima održavanja Kongresa, primećivala se velika želja organizatora da uštedi gde god može. Nije se rasipalo, što je pozitivno, ali se često išlo i ispod dozvoljenog nivoa. Jedan predstavnik ruske delegacije je ustao i javno na sastanku rekao da je ovo najlošije organizovani kongres od poslednjih dvanaest, kojima je redom prisustvovao. Na sreću, taj nedostatak nam nije predstavljao ama baš nikakav problem. Nama je bilo najvažnije da je stručni deo kongresa imao visok nivo, bar što se tiče tema koje su nas (i ne samo nas) najviše interesovale.
Dan namenjen registraciji učesnika proveli smo većim delom pored izložbenih štandova. Ovaj sistematični obilazak štandova omogućio je prvi uvid u novine koje su tamo prikazane. Prezentovaćemo sve što nam se učinilo interesantnim i bitnim.

Biološki preparat protiv voštanog moljca

Svakako najznačajnija novina je pojava biološkog preparata B 401 protiv voskovog moljca na bazi bakterije Bacillus thuringiensis subsp. Aizawai (serotip 7) koji proizvodi firma Vita (Europe) Ltd iz Velike Britanije (www.vita-europe.com). Preparat se koristi tako što se finom prskalicom nanosi na ramove sa saćem i 100% ih štiti od voskovog moljca cele sezone. Kada se izlegne larva moljca, unese u sebe bakteriju i tako strada. Raspitali smo se na štandu ove firme koliko košta preparat. Rečeno nam je da cenu neće imati još dva meseca, pa da im se tada javimo. Međutim, preparat smo kasnije videli na dva štanda u prodaji! Cena se kretala najviše oko jednog evra za zaštitu jednog LR nastavka saća. Pri kupovini većeg pakovanja, cena je niža. Treba reći da tu cenu smatramo preteranom, da je ona daleko od velikoprodajne, te da očekujemo da će kod nas biti znatno niža. Zašto kažemo kod nas? Trebalo je da odemo u Dablin da bi saznali da Vita (Europe) Ltd ima predstavnika u Srbiji! To je firma Zoolek d.o.o. iz Beograda (Hadži Prodanova br. 8, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ). Čak nam je na licu mesta uručen prospekt na srpskom jeziku za jedan drugi wihov preparat (Apiguard, lek na bazi timola protiv varoe). Gospodin iz Vita (Europe) Ltd bio je jako zadovoljan kada je video iznenađenje na našim licima. Inače, ova firma ima veoma bogat proizvodni program za pčelarstvo. Odmah po dolasku u Srbiju, sam pozvao Zoolek i raspitivao se kako je moguće da pčelari Srbije ne znaju ništa o njima. Saopšteno mu je da preparata neće biti u prodaji do narednog proleća, a da će ih oni već reklamirati na stranama našeg časopisa kada za to dođe vreme.

Apiguard

Drugi proizvod firme Vita (Europe) Ltd je i Apiguard (www.apiguard.com), kod nas manje poznat preparat protiv varoe na bazi timola, iako je u prodaji već nekoliko godina. To je patentirani sporodelujući gel na bazi timola. Deluje kao sunđer, jer se njegove pore u zavisnosti od temperature šire ili stežu. Sa temperaturom raste nepostojanost timola, dok se pore smanjuju, i tako se uspešno reguliše količina oslobođenog timola. Deluje dvojako. Miris timola ubija varou kada ga ona udahne. Ali, pčele i raznose gel košnicom, kada varoa strada od kontakta sa njim. Rezultati ispitivanja u raznim klimatima (od Meksika do Finske) pokazuju da je efikasnost protiv varoe od 90-93%. Proizvođač smatra da je mogućnost razvijanja otpornosti varoe veoma mala, jer klasični akaricidi imaju jedno ciljno mesto na kome deluju, dok timol remeti biološke procese varoe tako što deluje na više mesta na ćelijskoj membrani i nervnom sistemu, pa je verovatnoća pojave otpornosti varoe na timol mnogo manja. Pakovanje ovog leka ukupne mase 50 g (sadrži 12,5 g timola) liči na tanku paštetu. Skine se folija, i "pašteta" stavi na satonoše. Tu stoji sve dok ima gela. Posle otprilike dve nedelje, stavlja se novo pakovanje. Tretman traje 4 do 6 nedelja. Najbolje ga je dati kada prosečne dnevne temperature budu oko 15 °C. Ako se zajednice prihranjuju, tretman treba početi nekoliko dana ranije, kako bi pčele efektnije raširile lek po košnici. Cena jednog pakovanja je nešto ispod 1,8 evra, ili 3,6 evra za jedan tretman jednog društva. Nadamo se da će kod nas biti jeftinije, što bi bilo poželjno, ako uvoznik želi da primena ovog leka bude masovnija. Karenca za med je 0 dana.

Novi lek protiv varoe

Dosta se reklamirao i jedan novi lek protiv varoe (Exomite apis) firme Exosect Ltd, koji se obavezno koristi u kombinaciji sa mrežastom podnjačom (distributer Agri-Nova Technology Ltd, www.agri-nova.biz, ++44 (0) 1799-542-289). Prvo se mora kupiti specijalna plastična plitka posuda koja se stavlja sa unutrašnje strane leta košnice. U posudu se sipa prašak (poznat kao entostat prašak) koji sadrži timol. On je napravljen pomoću posebne elektrostatičke tehnologije. Kada pčela prođe kroz posudu, određena količina praška se nalepi na nju sa svih strana, pošto je prašak sa elektrostatičkim nabojem i tako ga pronosi kroz košnicu. Preparat obara varou sa odraslih pčela. Mrežasta podnjača sprečava povratak varoa na pčele. Odjednom se sipa jedna kesica praška. Kroz 12 dana se sipa druga kesica (i ranije, ako se prašak potroši ranije). Tokom tretmana na košnici se drži otvoreno samo jedno leto (gde se nalazi lek). Svaka kesica sadrži 25 g praška, od čega timola ima 5 g. Lek se može primeniti dva puta godišnje, u proleće ili jesen. Ne preporučuje se tretman tokom intenzivne paše. Pčele moraju biti izložene prašku najmanje 21 dan, optimalno 24. Cena dve kesice praška (za jedno društvo) je oko 6,75 evra (nešto manje kod kupovine veće količine), a cena plitke posude (kupuje se samo jednom i ponovo koristi neograničen broj puta) oko 2,6 evra.

Knjige i časopisi

Iako je nekoliko izdavača izlagalo knjige iz pčelarstva, nije bilo najboljih naslova. Oseća se i stagnacija u izdavaštvu. Jedino je IBRA (International Bee Research Association) osvetlala obraz sa nekoliko novih kvalitetnih knjiga. Jednu od njih sam uplatio (Form and Function in the Honey Bee, 45 evra), i verovali ili ne, u poštansko sanduče je stigla već 3. septembra, samo nedelju dana po povratku sa Apimondije. To je knjiga koja opisuje građu pčele sa njenim funkcijama, uz obilje fotografija sa elektronskog mikroskopa. Interesantno je da se nigde nisu mogle kupiti knjige koje su osvojile nagrade (Imkern im gebirge, Praxisbuch osvojila je prvo mesto; Imkern, Schritt fur Schritt drugo mesto, a Plants and Honey Bees, their relationships treće).
Nemci su dominirali i kada su časopisi u pitanju. Titulu najboljeg časopisa poneo je nemački Die biene. Drugi časopis je prestižni Bee World, a treći Abeilles&cie. Po prvi put je i naš časopis Pčelar ušao u konkurenciju za najbolji časopis. Primetili smo da su svi nagrađeni časopisi većeg formata (A4), što otvara dijapazon mogućnosti za kvalitetniji dizajn, uz manju prenatrpanost stranica tekstom, uz krupnija slova, što predstavlja neponovljiv vizuelni, duhovni i stručni doživljaj. Neka nam to budu smernice za budućnost, čak i na ovakvom formatu.

Časopis Pčelar na engleskom jeziku

Kao što već znate, za ovaj kongres Apimondije odštampan je specijalni broj našeg časopisa na engleskom jeziku, čiji je ceo tiraž podeljen učesnicima Kongresa. Časopis sadrži najbolje napise iz proteklih par godina (autori članaka su prof dr. Jovan Kulinčević, Mileta Marković, Branislav Karleuša, dr med. Rodoljub Živadinović, Milan Matić, Ivan Brndušić, Milan Jovanović, ing. Vlastimir Spasić). Najveći broj časopisa podeljen je na ceremoniji otvaranja, kada je većina prisutnih dobila po primerak. Podelili smo ga čak i za predsedavajućim stolom tokom oficijelog dela otvaranja, pa smo od pojedinaca dobili svojevrsnu "kritiku" kako smo bili isuviše napadni. Moramo da "priznamo" da nam je to i bila namera! Setite se prošlog Kongresa Apimondije u Sloveniji. Italijan Mussi je na ceremoniji otvaranja izazvao buru interesovanja izjavom da je uspeo da pobedi varou razmicanjem ramova u plodištu. Čak i na ovom Kongresu prezentovan je jedan rad koji se time bavi. Jeste nonsens, ali se o njemu priča već dve godine. A mi smo ponudili svetu ono najbolje što imamo, iza čega stoje praktični rezultati, i čega se ne moramo stideti. Ostatak časopisa je podeljen na najbolje posećenim prezentacijama radova.
Trebalo je da budete u sali i posmatrate reakcije prisutnih. Jednog trenutka, skoro niko nije slušao govornika, svi su čitali Pčelar! Ovom originalnom idejom skrenuli smo pažnju prisutnih delegacija na naše prisustvo. Od tog trenutka, Srbija više nije anonimna u pčelarskom svetu. Ovaj časopis je omogućio da se i naša pčelarska privreda (kroz oglase) nađe na Kongresu.

Izložba

Na izložbi opreme i pribora za pčelarstvo učestvovalo je oko 100 izlagača iz celog sveta. Verovatno najveći prostor zauzeo je generalni sponzor Kongresa, firma Medex iz Ljubljane. Dobili su i nagradu za najlepše uređeni štand, sasvim zasluženo. Inače, učešće na sajmu API EXPO uzele su sve vodeće svetske firme. Zastupljena je standardna oprema koja je manje više poznata. Od novina, bila je izložena savršena automatska mašina za armiranje saća. Samo stavite satnu osnovu, pritisnete dugme, sačekate nekoliko sekundi, i osnova je ožičena! Mogao se videti i uređaj za izvlačenje vlage iz meda prilikom samog vrcanja, uduvavanjem suvog, umereno toplog vazduha u centrifugu. Ostale zanimljive eksponate možete pogledati na fotografijama, jer smatramo da nema svrhe oduzimati prostor u časopisu na njihovo opisivanje.
Izložba pčelinjih proizvoda pored proizvoda u standardnom obliku ponudila je i novitet kao što su med u prahu i mekane kapsule matičnog mleča u vidu gela kineske firme Youither Bioscience, www.youither.com. Čak proizvode i liofilizat matičnih i trutovskih larvi. Njihov standardni proizvod, liofilizovani matični mleč~ u kapsulama košta 10 dolara (pakovanje od 100 kapsula).

Prezentacija radova

Svakog dana prezentacija radova odvijala se u tri sale istovremeno. Pratili smo sve što je bilo iole interesantno. Ali, krenimo redom i prezentujmo najzanimljivije radove.

Pojava varoa otpornih na amitraz u Evropi

Jedan rad (autor S. M. A. Pires sa saradnicima, Instituto Politecnico de Braganca, Braganca, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ) je izvestio o pojavi otpornosti varoe na amitraz u Portugaliji. Na žalost, autor rada se nije pojavio na njegovoj prezentaciji, tako da vam možemo preneti samo izvod iz apstrakta, pošto nas organizator (iako je obećao objavljivanje kompletnih radova na sajtu www.apimondia2005.com dve nedelje nakon Kongresa) još uvek nije udostojio objavljivanja kompletnih radova. Autori nas obaveštavaju da je varoa u Portugaliji otkrivena tek 1986. godine. Pčelari su u borbi protiv nje često koristili amitraz (Apivar, Acadrex). Prateći različite proverene međunarodne izveštaje o povećanju otpornosti varoe na amitraz i sve brojnijim reklamacijama pčelara na slabu efikasnost preparata Apivar (francuske trake sa amitrazom), autori su odlučili da tokom 2003. i 2004. sprovedu opsežno testiranje kako bi pronašli pčelinje zajednice koje parazitira varoa otporna na amitraz u kontinentalnom delu Portugalije. Približno 1 200 pčelara je učestvovalo u eksperimentu. U približno 17% zajednica nalazi se populacija varoa otporna na amitraz. Amitraz je kod njih u terenskom eksperimentu dostigao prosečnu efikasnost od samo 60,1% (maksimalna je bila 80%). Ovo je potvrda teze o kojoj je časopis Pčelar već pisao u julskom broju za 2005. da postoji mogućnost pojave otpornosti varoe i na amitraz, što može odvesti naše pčelare u nova razočarenja. Znači, treba biti oprezan i ipak menjati preparate u razumnim granicama.
Kroz isti eksperiment su iskoristili priliku i utvrdili broj zajednica u kojima se razvija populacija varoe otporna na fluvalinat, samo je taj projekat vodio A. Murilhas (University of Evora, Evora, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ). Utvrdili su da kod 57% zajednica egzistira varoa otporna na fluvalinat, gde je njegova prosečna efikasnost bila samo 26,4% (a maksimalna 60%).

Novosti o oksalnoj kiselini

Moramo da naglasimo da su radovi o oksalnoj kiselini izazvali najveću pažnju posetilaca Kongresa. Tražilo se mesto više, jer je nekoliko desetina ljudi stajalo. Gladni novih saznanja, pažljivo smo pratili izlaganja autora.
Najzanimljiviji nam je, naravno, bio Antonio Nanetti iz Italije (Consiglio per la Ricerca e la Sperimentazione in Agricoltura, Istituto Nazionale di Apicoltura, Bologna, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ), jedan od najboljih poznavalaca oksalne kiseline. Na početku je rekao kako je oksalna kiselina veoma popularna u Evropi za tretiranje zajednica bez legla, jer je jeftina i efikasna, a pčele je dobro podnose. Najpopularnije su metode nakapavanja i sublimacije. Sublimacija je po njemu skupa i zahteva veće zaštitne mere prilikom tretmana. Za nakapavanje se u Italiji preporučuje rastvor oksalne kiseline koji sadrži 4,2% oksalne kiseline, što se dobija mešanjem 1 grama dihidrata oksalne kiseline u kristalu sa 10 mililitara vode i 10 grama šećera. Drugim rečima, u mešavinu jednog litra vode i jednog kilograma šećera treba sipati 100 grama dihidrata oksalne kiseline (tj. 60 grama na litar rastvora). Ovde moramo da napomenemo da se u eksperimentima na zapadu pokazalo da je ovo veoma visoka doza, i da može da škodi pčelama. Zato se i kod nas preporučuje 35 grama na litar rastvora. Rastvor se pravi tako što se pomešaju litar vode i kilogram šećera, pa se od dobijenog rastvora odmeri potrebna količina, recimo jedan litar. Nakon predavanja prišli smo predavaču i zamolili ga za neka pojašnjenja, oduzevši mu tako oko 45 minuta vremena. Međutim, njegova predusretljivost je bila tako iskrena, da verujemo da mu to nije smetalo. Naprotiv. Ovde ćemo sva naša saznanja preneti kao integralnu informaciju.
Pokazalo se, na osnovu rezultata eksperimenata, da je mnogo manje važno koliko oksalne kiseline ima u rastvoru, nego koliko ima šećera! Do sada je u literaturi mogla da se nađe preporuka o maločas pomenutom načinu pravljenja rastvora šećernog sirupa, ali se nigde nije objašnjavalo zašto. U 2001. godini stiglo nam je uputstvo od više autora (G. Liebig, K. Tampel, R. Büchler) da se kiselina sipa u 20%-ni šećerni sirup. Tako je moglo da se zaključi da nije bitna koncentracija šećera u rastvoru. Sada smo konačno saznali da je to bila zabluda. Eksperimenti pokazuju da samo pri 60% šećera u rastvoru oksalna kiselina pokazuje najbolje dejstvo! Ako je šećera manje, opada efikasnost. Pitali smo zašto je to tako. Odgovorio nam je da pčele ne uzimaju rastvor oksalne kiseline, bez obzira koliko ima šećera u njemu, zbog njegove velike kiselosti. Naime, oksalna kiselina daje najkiseliji rastvor (pH=1) od svih drugih kiselina uvrštenih u eksperiment (pogledajte tabelu). Šećer u rastvoru služi da bi zajedno sa oksalnom kiselinom privlačio vlažnost iz vazduha i održavao dovoljnu vlažnost koja je neophodna za kvalitetnije dejstvo oksalne kiseline. Kada je relativna vlažnost vazduha viša, efikasnost kiseline se povećava i obrnuto. To su potvrdili i ovogodišnji eksperimenti u Srbiji, jer je u kišnim danima u fijoci ispod mreže bilo više opale varoe! Šećer je znači sinergist oksalne kiseline.
Još je Milani 2001. utvrdio da je efikasnost oksalne kiseline više nego duplo veća kada je relativna vlažnost vazduha 75% nego kada je 42%. Zato bi i leti i zimi trebalo voditi računa da kod primene oksalne kiseline relativna vlažnost vazduha u narednim danima bude što veća.
Kako autor ovog rada tvrdi, efikasnost oksalne kiseline potiče isključivo od kiselosti, mada se ne zna tačno kako. Kiselina ne ulazi u telo varoe ni na koji način (čak ni inhalacijom), veš je dejstvo verovatno isključivo kontaktno. Ispitivali su i u telu varoe nisu našli kiselinu. Utvrdili su da je sama kiselost rastvora mnogo bitnija za efikasnost protiv varoe, nego što je bitna sama toksičnost oksalne kiseline. Jer, u jednom eksperimentu tretiranja nakapavanjem dobili su efikasnost kod standardnog rastvora (pH=1) od čak 98,7%, dok je isti takav rastvor, neutralizovan na pH=7 pokazao efikasnost od neverovatno niskih 8,3%!
Nisu utvrdili nikakav uticaj na leglo niti bilo kakvo oštećenje legla. Matica je normalno nosila, ne smanjujući nosivost ako se tretira u periodu kada legla ima. Ne utiče na odgajanje zimskih pčela kada se tretira u periodu sa leglom (avgust).
Oksalna kiselina je namenjena prevashodno zimskom tretmanu (od početka novembra do nove godine), kada nema legla, jer tada daje maksimalnu efikasnost. Ako se primenjuje i u drugim delovima godine, tokom godine je ne bi trebalo dati više od 3-4 puta. Kako nam je tvrdio, kiselina se tokom leta u košnici zadržava svega nekoliko dana. Zato se tokom leta tretman oksalnom kiselinom može ponavljati u periodu od najmanje 2 nedelje, ali je letnja efikasnost mnogo niža od zimske, svega 40-50%. Ovo ponavljanje tretmana ne utiče na maticu.
Međutim, treba imati u vidu da se radi o toploj Italiji. U eksperimentima koje je nekoliko pčelara obavilo ovog leta u Srbiji tretirajući oksalnom kiselinom u avgustu, pokazalo se da se oksalna kiselina zadržava u košnici i do 27 dana, a i poslednjeg dana nije pokazivala tendenciju opadanja efikasnosti (doduše, uslovi su bili idealni, pošto je vlažnost vazduha bila veoma visoka). Naravno, ne zna se koja je to količina kiseline u pitanju i da li bi došlo do predoziranja kada bi se u potpunosti pratilo navedeno uputstvo, ali je činjenica da je u košnici ima bar mesec dana pri visokoj vlažnosti vazduha.
Informacija o letnjoj efikasnosti oksalne kiseline nije se do sada mogla naći u literaturi. Nanetti je prvi saopštio taj podatak, a mi ga u praksi proverili u Srbiji, o čemu možete da čitate još u ovom broju.
U eksperimentu čije je rezultate izneo na Kongresu, Nanetti je sa saradnicima pokušao da utvrdi kako tašno utiše na efikasnost oksalne kiseline smanjenje njene koncentracije ili smanjenje količine šećera u rastvoru. Eksperiment je paralelno sprovođen i u kontinentalnom delu zemlje (Modena), i u primorskom delu (Siena). Svaku eksperimentalnu grupu činilo je 50 pčelinjih društava. Prva grupa je tretirana standardnim rastvorom (60 grama dihidrata kiseline na litar 60%-nog sirupa), druga grupa rastvorom sa manje kiseline (45,7 grama kiseline na litar 60%-nog sirupa), dok je treća imala znatno manje šećera, čak upola manje (62,8 grama kiseline na litar 30%-nog sirupa).
Pokazalo se da se efikasnost u prvoj i drugoj grupi skoro ne razlikuje (87,7% prema 87,1% oborenih varoa), iako je koncentracija kiseline znatno smanjena (za 23,8%). Međutim, kod treće grupe gde je šećer smanjen za čak 50%, efikasnost je iznosila samo 70,3%, što je bilo i statistički značajno. Prirodno opadanje varoe je u kontinentalnom delu zemnje dostizalo 13,6%.
U ovom eksperimentu su društva u kontinentalnom delu zemqe ušla u zimu sa prosečno 8 840 pčela, dok su u mediteranskom delu brojala prosečno 10 530 pčela. Kod dručtava koja su bila u kontrolnoj grupi i nisu tretirana prosečno uginuće je iznosilo u kontinentalnom delu 20%, a u mediteranskom 26,6%. Uginuće u grupi tretiranoj standardnim rastvorom u kontinentalnom delu je iznosilo 26,7%, a u mediteranskom 12,5%. Znači, u kontinentalnom delu više od kontrole (za 6,7%), a u mediteranskom manje (za 14,1%). Društva tretirana rastvorom sa manje šećera imala su veće uginuće pčela, u kontinentalnom delu 32,1%, a u mediteranskom 18,9%. Grupa sa manjkom oksalne kiseline nije se znatno razlikovala od grupe sa normalnom (za uslove Italije) dozom. Ono što nas interesuje jeste da u kontinentalnom delu kod primene standardnog rastvora uginuće pčela nije značajno izmenjeno tremanom oksalnom kiselinom. Ali, bitno je i to da rastvor sa manje šećera utiče na nešto veće uginuće pčela. Izmerili su i da je u grupi sa manje šećera u rastvoru, u proleće bilo manje legla u odnosu na netretirana društva (za 21% manje), što nije slučaj kod grupe tretirane standardnim rastvorom (6,4% manje). Međutim, autori smatraju da to nisu adekvatni parametri, jer nije utvrđena statistička značajnost, pa im ne treba pridavati valjžnost.
U svom drugom radu, Nanetti je ispitivao sudbinu oksalne kiseline u pčelinjoj zajednici putem radiohemijskih ispitivanja. Pčelinjoj zajednici je dat 41 mililitar standardnog rastvora oksalne kiseline. Pomoću ubačenog radioaktivnog markera utvrđivano je prisustvo oksalne kiseline iz različitih uzoraka uzetih iz te košnice u predstojećih mesec dana. Relativno visoko beta zračenje pronađeno je u sveže izgrađenom vosku i sveže izlučenim voštanim pločicama. U ostatku istraživanja potvrđena je hipoteza da pčele metabolišu oksalnu kiselinu poreklom od našeg tretmana. In vivo i in vitro eksperimenti ukazuju da se metabolisanje oksalne kiseline vrši putem dekarboksilacije, čija enzimska priroda tek treba da bude utvrđena budućim istraživanjima.
U trećem radu, Nanetti je sa saradnicima ispitivao kako se oksalna kiselina ponaša u pčelama i na pčelama kojima je u šećernom sirupu dodata njena mala količina (1,7 grama po društvu). Drugo društvo je tretirano sublimacijom (1,4 grama čiste oksalne kiseline). Oba društva su bila slične snage. Iz njih je uziman po uzorak od 50 pčela na 0, 24, 48, 72, 96 i 168 sati. Posle nežnog ispiranja, seciran je digestivni sistem pčela. Posle 24 časa, u oba društva se kod pčela našla približno ista ukupna količina oksalne kiseline (8,5 mikrograma po pč~eli). Kasnije je kod društava tretiranih sublimacijom ustanovljena manja količina oksalne kiseline u digestivnom sistemu.
Naredni korak je urađen na pčelama uzetih iz društva 24 časa nakon tretmana nakapavanjem oksalnom kiselinom, koje su prethodno pokazivale visok nivo oksalne kiseline u digestivnom traktu. Po 30 pčela je stavljeno u svaki od četiri laboratorijska kaveza gde su hranjene rastvorom meda (1:1) po želji (ad libitum). Pčele uzete pre tretmana su služile kao kontrola. Konzumiranje hrane i smrtnost pčela su mereni tokom 16 dana. U prvih 24 i 48 sati uzimanje hrane je bilo statistički niže kod tretiranih pčela, ali prosečan unos kod jedne pčele tokom čitavog perioda (1 022,5 miligrama po pčeli) nije bio statistički značajan. Tokom 16 dana, kumulativni mortalitet je iznosio 45,8% i 42,8% kod tretiranih i kontrolnih (netretiranih) pčela. Ta razlika nije bila statistički značajna. Eksperiment pokazuje da kontaminacija oksalnom kiselinom kod tretiranja može da ima privremeni uticaj na pčelinji odnos prema hrani. Nije utvrđena statistički značajna razlika u smrtnosti pčela. Rezultati potvrđuju da nema akutnog trovanja pčela oksalnom kiselinom pri korišćenju uobičajenih doza. Ovde treba ponovo naglasiti da je za njih "uobičajena" doza skoro dva puta veća od one koju mi u Srbiji već koristimo i postižemo dobre rezultate.

Uticaj tretmana mravljom i oksalnom kiselinom na larve u pčelinjoj zajednici

Dr Aleš Gregorc iz Slovenije (Poljoprivredni institut Slovenije, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ) započeo je svoje izlaganje tvrdnjom da tretman mravljom i oksalnom kiselinom dovodi do smrti određenog broja ćelija pčelinjih larvi, pa je pokušao da utvrdi distribuciju mrtvih ćelija na larvama. Za utvrđivanje ćelijske smrti korišćena je tzv. TUNEL tehnika. Kod trodnevnih i petodnevnih larvi izloženih oksalnoj kiselini, nađena je ćelijska smrt kod 25% epitelijalnih ćelija srednjeg creva 5 sati nakon tretmana. Nivo ćelijske smrti se povećava na 70% do 21. sata, dok je morfologija epitela još uvek nepromenjena. Nakon 50 sati od tretmana, ćelijska smrt se dokazuje u 18% epitelijalnih ćelija trodnevne larve, i 82% kod petodnevne larve. Znači, kod starijih larvi ima više ćelijske smrti nego kod mladih larvi. Sporadična ćelijska smrt nalazi se i u masnom tkivu larve 5 sati nakon tretmana. Na 21 sat od tretmana ćelijska smrt nalazi se kod 4% epitelijalnih ćelija srednjeg creva. Isparavanje mravlje kiseline dovodi do još rasprostranjenije ćelijske smrti u perifernim, kutikularnim i subkutikularnim tkivima. Kod dvodnevne larve, 50 sati nakon tretmana utvrđuje se ćelijska smrt od 70% do 100% epitelijalnih ćelija srednjeg creva.
Odmah nakon predavanja, prvo pitanje iz publike je postavio dr Wolfgang Ritter iz Nemačke, rukovodilac sekcije pčelinjeg zdravlja. Interesovalo ga je da li je ovo istraživanje utvrdilo konkretne i manifestne štete po pčelinje larve i zajednicu uopšte, važne za pčelara praktičara. Odgovoreno mu je da autor ne može da odgovori na to pitanje te da će ono biti tema budućih istraživanja. Ali, sudeći po dosadašnjim saznanjima, utvrđeno je da kod odraslih pčela nema značajnijeg povećanja smrtnosti (kod ovakvih razmatranja treba imati u vidu i ono na šta se malo misli, a to je da druge hemikalije takođe znatno štete pčelama i čak ubijaju mnogo pčela, cimiazolhidrohlorid recimo ubija i 200-300 pčela po tretmanu, dok od oksalne padne samo nekoliko pčela). Vaš urednik časopisa Pčelar je tokom prezentacije ovog rada (kog je pročitao pre prezentacije) sedeo pored maločas pomenutog Nanetti-ja, posmatrajući njegovu mimiku i prativši šta zapisuje u svoju beležnicu. To nam je bilo jako važno, jer je takoreći samo dan ranije izjavio da oni u Italiji nisu utvrdili nikakvu štetu po leglo ili pčele prilikom primene oksalne kiseline. Odmah nakon predavanja, prišli smo mu i pitali ga kako ocenjuje rezultate ovog istraživanja. Mirnim glasom prepunim samopouzdanja izjavio je da su se oni bavili sličnim istraživanjima i da nisu ustanovili nikakve štetne efekte vezane za praktično pčelarenje. Ovo nam najviše liči na onu priču: ko ne uzme, kajaće se, a ko uzme, kajaće se što nije uzeo više (što nije uzeo ranije).

Timol i krečno leglo

U jednom širem eksperimentu obavljenom u Grčkoj tokom 2003. i 2004. godine, A. Papachristoforou sa saradnicima (Aristotelov univerzitet u Solunu, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ) je ustanovio da timol ima izvesno dejstvo u suzbijanju razvoja krečnog legla čiji je izazivač gqivica Ascosphaera apis. U eksperimentu je korišćen preparat Apiguard (infekcija se smanjila za 53,9% upotrebom samo jednog pakovanja preparata). Ovo je važno za praksu pčelara koji redovno koriste ili se spremaju da koriste timol protiv varoe, jer je ovo njegovo značajno sporedno dejstvo.

Timol u satnoj osnovi?

Istraživači iz Portugalije, H. Garcao, R. Álvares i M. Vilas-Boas ( Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ), do{li su na ideju da timol ugrade u satnu osnovu, pošto se on dobro rastvara u mastima. Eksperiment su izveli kod 21 društva u LR košnicama, koje su podelili u tri grupe. Jedna je bila kontrolna, a preostale dve su se razlikovale po količini timola i broju ubačenih satnih osnova u koje je impregniran timol. Posle ubacivanja takvih osnova u košnicu, dobili su veće padanje varoe od prirodnog opadanja za 3 do 10 puta. Bolje su se pokazale dve satne osnove sa po 9 grama timola u svakoj, koje su dodavane u razmaku od deset dana, nego jedna satna osnova sa 18 grama timola u sebi.

Šest virusa pčela na pčelinjacima naših suseda mađara

P. Forgach, Zs. Tapaszti, M. Rusvai i T. Bakonyi iz Budimpešte ( Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ) izvestili su o svom istraživanju prisutnosti virusa u Mađarskoj. To su virus akutne paralize pčela (ABPV), virus crnog matičnjaka (BQCV), virus hronične paralize pčela (CBPV), deformišući Wing virus (DWV), kašmirski pčelinji virus (KBV) i virus mešinastog legla (SBV). Uzorci koje čine odrasle pčele uzimani su od 1999. do 2004. godine sa 52 mađarska pčelinjaka iz raznih regiona. Uzorci su proveravani na prisustvo varoe i iz infestiranih uzoraka je varoa uzimana kao poseban uzorak. Najveći broj pčelinjaka (94%) je inficiran sa n