APIMONDIJA 2005.
DABLIN, IRSKA
2. deo

Ocena efikasnosti fluvalinata, kumafosa, timola, oksalne i mravlje kiseline protiv varoe u istočnoj Kanadi

David Saintonge i P. Dubreuil (Fakultet veterinarske medicine u Montrealu, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ), kao i Pierre Giovenazzo (Fakultet za nauku i tehniku u Kvebeku) izvestili su o svom zajedničkom istraživanju sprovedenom 2003. godine na više grupa pčelinjih društava, sa po 30 zajednica u svakoj grupi. Letnja i jesenja ispitivanja suzbijanja varoe obavljena su u provinciji Kvebek, kako bi se utvrdila efikasnost više različitih strategija borbe:
1) tretman početkom jula uz upotrebu ili oksalne kiseline (4%-ni rastvor, jednokratno nakapavanje 100 ml rastvora po društvu) ili mravlje kiseline (65%-ni rastvor, jednokratno primenjen sa po 35 ml pomoću tzv. Mitewipe isparivača) u košnicama sa dva nastavka;
2) tretman sredinom septembra uz upotrebu ili mravlje kiseline (65%-ni rastvor, trokratno primenjen u razmaku od 5 dana, sa po 35 ml rastvora u Mitewipe isparivaču) ili timola (jedna ThymovarR ploča koja je delovala tokom 30 dana) ili fluvalinata (dve ApistanR trake koje su delovale u košnici tokom 42 dana) ili kumafosa (dve Check-MiteR trake koje su delovale u košnici tokom 42 dana). Odabrani tretman je obavezno praćen jednokratnim tretmanom oksalnom kiselinom (4%-ni rastvor, nakapavanje 100 ml rastvora po dručtvu) u oktobru, novembru ili decembru, kada legla nema.
Podaci prikupljani tokom letnjeg tretmana nisu pokazali nepovoljne efekte na sakupljanje meda i odgajanje legla. Iako je letnji tretman oksalnom kiselinom pratilo povećano padanje varoe, nijedan od tretmana nije doveo do smanjenja septembarske populacije varoe. Povišene koncentracije mravlje kiseline u medu izmerene su u košnicama koje su tretirane mravljom kiselinom (24-64 mg/kg). Podaci prikupljeni tokom jesenjeg tretmana pokazuju da tretman bilo timolom, mravljom kiselinom ili kumafosom, praćen tretmanom oksalnom kiselinom u kasnu jesen ili ranu zimu, pokazuje sličnu efikasnost (timol: 95,2%; mravlja kiselina: 98,1%; kumafos: 95,5%), sa pronalaženjem manje od 50 varoa po košnici u aprilu 2004. godine (što je ideal koji nauka zahteva od zimskog tretmana - primedba urednika). Kod košnica tretiranih fluvalinatom dobijena je niža efikasnost (91,2%). Zajednice kod kojih je prirodni osip varoe u septembru prelazio 50 varoa dnevno, tokom zime su imale smrtnost veću od 50% bez obzira na primenjenu kombinaciju tretmana.
Kao zaključak, može se navesti da podaci govore da je jednokratni tretman mravljom ili oksalnom kiselinom u julu bezbedan za pčele, ali ne pokazuje dovoljnu uspešnost koja bi se odlikovala smanjenom populacijom varoa u jesen. Takođe, može se jasno zaključiti da je primena timola ili mravlje kiseline, praćena tretmanom oksalnom kiselinom zimi kada nema legla, pokazala podjednako visoku efikasnost kao i primena kumafosa.
Nije na odmet prokomentarisati ove rezultate. Očigledno se pokazalo da tretman mravljom ili oksalnom kiselinom početkom jula ima određenu manje ili više zadovoljavajuću efikasnost, ali je period od početka jula do sredine septembra sasvim dovoljan da se varoa vrati na stari broj. Poznat je i stav savremene nauke (saopšten na seminaru na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 26. marta ove godine) da tretman bilo kojim sredstvom u sezoni koje ne daje efikasnost veću od 90%, dovodi do ponovnog povratka varoe na stari broj već za nešto više od mesec dana u normalnim pčelinjim zajednicama. Ako je efikasnost niža od 80%, to se dešava već za dvadesetak dana.

Uticaj intenzivnog sakupljanja propolisa na prinos meda i populaciju pčelinje zajednice

H. Afrouzan, GH. Tahmasbi i R. Ebadi (Institut za istraživanja u animalnoj nauci, Karaj, Iran, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ), sproveli su interesantno istraživanje. Tokom 1999. i 2000. godine upoređivali su prinos propolisa kod četiri različita metoda sakupljanja propolisa (različite konstrukcije skupljanja). Koristili su mrežu sa okcima promera 1,4 mm, Tarpaulin skupljač, Fiber skupljač i Rolandov zvonasti skupljač (na žalost, nisu nam dostupne kompletne informacije o kakvim se skupljačima zapravo radi). Merenja su vršena tokom 3,5 meseci u 1999. godini i 2,5 meseca u 2000. godini. Prinos propolisa je utvrđivan dva puta nedeljno, snaga zajednice jednom mesečno, a prinos jednom godišnje, u jesen. Utvrđena je statistički značajna pozitivna korelacija između snage društava i prinosa meda, kao i između snage društava i prinosa propolisa. Nije utvrđen nikakav negativan uticaj intenzivnog sakupljanja propolisa na snagu zajednica i prinos meda.

Dezinfekcija pribora kontaminiranog sporama američke truleži

Jedan interesantan rad došao je iz Instituta za pčelarstvo u Dolu (Češka). Autori D. Titera i M. Haklova ( Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ), ispitivali su 17 registrovanih preparata čiji proizvođači tvrde da mogu uništiti spore američke truleži. Veoma visoku efikasnost zabeležili su kod preparata DismozonR (aktivna materija: magnesium monoperoxyphtalate). Preparat je ekološki podoban, ali i veoma skup. Vreli rastvor kaustične sode (natrijum hidroksid) je efikasan kod sitnog pčelarskog pribora i alata, ali je i veoma opasan za čoveka. Najbolji efekat pokazala je smeša u kojoj ima 5% kaustične sode i 0,5% natrijum hipohlorita i to na sobnoj temperaturi.

Lečenje gihta pčelinjim otrovom

Siu-Wan Ip (Medicinski kolex, Taichung City, Tajvan, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ) i Chung-Ming Huang (Institut za imunologiju i reumatologiju, Taichung City, Tajvan) izvestili su o terapijskom postupku provedenom kod pacijenata sa gihtom. Najveći problem im je bila pojava alergije na pčelinji otrov kod nekih pacijenata. Pacijenti su dobijali terapiju tri puta nedeljno tokom 10 meseci. Pacijentova serumska IgG i IgE antitela su praćena svake dve nedelje, da bi se otrov pravilno dozirao. Ustanovili su da nivo IgG raste već nakon 24 časa od terapije, i da ostaje na stabilnom nivou 3 nedelje posle tretmana, dok nivo IgE raste na isti način, ali opada posle 2-3 nedelje. Posle primljene desetomesečne terapije, zapažen je manji inflamatorni odgovor i znatno smanjenje bolnih senzacija. Melitin iz pčelinjeg otrova je transmembranski peptid koji se bori protiv zapaljenskog odgovora u imunskim bolestima.

Antivirusno i antioksidativno dejstvo propolisa

Ahmed Hegazi i Faten Abd El Hady (Nacionalni istraživački centar u Gizi, Egipat, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ) dokazali su snažno antivirusno (protiv NDV i IBDV) i antioksidativno dejstvo egipatskog propolisa. Identifikovali su mnogo sastojke propolisa koje smatraju aktivnim principima (dimethylallyl caffeate, phenylethyl caffeate, myriceten, luteolin, luteolin-3-methylether, pinocembrin, acacetin, quercetin-3,3-dimethylether, apigenin quercetin-7-methylether, chrysin, quercetin, hesperetin, pinostrobin, galangin-7-methylether, pinobankasin), kao i neke koji su otkriveni po prvi put u propolisu (biochanin A, 7-hydroxy-4-methoxyflavone).

Antikancerogeno dejstvo propolisa

Rak debelog creva se sve češće javlja kod ljudi. Traže se potencijalno preventivne supstance u hrani, pošto je dokazano da način ishrane utiče na smanjenje rizika od obolevanja. K. Kanazawa, K. Shimizu, T. Hashimoto (Kobe univerzitet, Kobe, Japan, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ), T. Sakai (Medicinski univerzitet, Kjoto, Japan) i Y. Matsuura (Pčelarski centar Yamada, Tomata-gun, Japan) dokazali su da je artepillin C iz brazilskog propolisa hemoprotektivna materija protiv raka debelog creva. On prolazi kroz intestinalne Caco-2 ćelije i inkorporira se u jetrine Hep G2 ćelije u vidu aktivne forme, bez ikakve konjugacije, te sprečava jaka oksidativna oštećenja dezoksiribonukleinske kiseline (DNA). Zatim je artepillin C ispitivan kao materija sa prevenirajućom aktivnošću na pojavu raka debelog creva kod miševa, kao i kod ljudi (rak WiDr ćelija). Miševima kojima je davan karcinogeni azoxymethan, oralno je dat propolis u dozi od 80 mg/kg, zatim 160 mg/kg njihove mase, kao i artepillin C (10 mg/kg) što je redom umanjilo učestalost pojave aberantnih kriptnih fokusa za 39,2%, 43,7% i 43,4%. U WiDr ćelijama artepillin C dozno zavisno inhibiše ćelijski rast. Ostatak rada prezentuje efekat na dubokom histološkom nivou, što čitaocima sigurno ne bi bilo zanimljivo. Važno je da je propolis koji sadrži artepillin C ipak hemoprotektivna materija protiv raka debelog creva.

Apiterapija bronhogenog adenokarcinoma

Rak pluća je veoma teška bolest, uglavnom neizlečiva. Pokazalo se da pčelinji otrov sprečava umnožavanje ćelija raka kod bronhogenog adenokarcinoma. To su pokazali S. W. Ip i C. M. Huang ( Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ), sa Medicinskog univerziteta u gradu Taichung na Tajvanu. šezdesetpetogodišnji Kinez je imao stalni kašalj, pad telesne mase i gubitak apetita tokom tri meseca. Na rendgenskom snimku i kompjuterizovanoj tomografiji je utvrđeno da ima u desnom plućnom krilu čvrsto tumoroliko tkivo dimenzija 3×2,5×2,5 cm. Biopsija je potvrdila da se radi o adenokarcinomu. Nije utvrđeno postojanje metastaza u limfnim čvorovima. Pacijent je želeo da pre operacije bude podvrgnut apiterapiji. Primao je pčelinji otrov na svaka dva dana i propolis u kapsulama, 800 mg četiri puta dnevno. Nakon 6 nedelja terapije, kompjuterizovana tomografija je pokazala da se tumor smanjio na veličinu od 1×1×0,5 cm. Ostatak tumora je hirurški odstranjen. Nastavljena je terapija pčelinjim otrovom na svaka dva dana i propolis kapsulama, 800 mg dva puta dnevno, narednih 12 meseci. Nije došlo do ponovne pojave tumora godinu dana nakon operacije. Na osnovu ovog rada, autori naglašavaju da melitin ima i dejstvo na ćelije raka, ali i viruse. Smatraju da bi pčelinji otrov i propolis još itekako mogli da nađu mesto u terapiji bronhogenog adenokarcinoma pluća u budućnosti.

Nepoželjna prskalica?

Veoma često, pčelari koriste ručnu (baštensku) prskalicu u radu sa pčelama, bilo da umire pčele (umesto dima), bilo da primene neki lek protiv varoe. K. Theodoropoulos, A. Papachristoforou, V. Goundy i A. Thrasyvoulou (Laboratorija za p~elarstvo, Poljoprivredni fakultet, Aristotelov univerzitet u Solunu, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ) ispitivali su uticaj aplikovanih kapi tečnosti na uklanjanje pčelinjih jaja iz saća, što je jedna od posledica ovakvog rada. Želeli su da utvrde tačne efekte. Izvedena su dva eksperimenta, jedan u septembru 2003. godine, a drugi u avgustu 2004. godine. Ramovi sa leglom eksperimentalnih košnica (koje su imale ujednačenu površinu legla i približno isti broj pčela) prskani su različitim tečnostima: 1) rastvor amitraza (MitacR); 2) rastvor mlečne kiseline; 3) rastvor ulja anisa i 4) voda. Postojala je i peta grupa, koja nije prskana ničim. Prskani su svi ramovi na svakih 5 dana. Markirano je 100 jaja u svakoj košnici prilikom tretmana, a četiri dana nakon prskanja brojane su prazne ćelije (pčele su uklonile jaja).
U prvom eksperimentu, dobijeni su sledeći procenti uklonjenih jaja: 56,7% za amitraz, 66,8% za mlečnu kiselinu, 33,8% za anis, 19% za vodu i 4,9% za kontrolu (netretirana grupa). U drugom eksperimentu, dobijeni su nešto drugačiji rezultati: 87,7% za amitraz, 89,9% za mlečnu kiselinu, 34,7% za anis, 39,2% za vodu i 6% za kontrolu. Smatramo da je bilo koji komentar izlišan.

Apiterapija hroničnog osteomijelitisa

Među hirurzima se često može čuti sledeća simbolična izreka: U glavu možete dunuti, u grudnu duplju pljunuti, u stomačnu duplju urinirati, ali u kost ničim ne smete dirati. Tu se želi reći koliko je koštano tkivo osetljivo. Autori S. W. Ip i C. M. Huang ( Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ), sa Medicinskog univerziteta u gradu Taichung na Tajvanu, izvestili su o neverovatnom uspehu u lečewu hronićnog osteomijelitisa (zapaljenje koštane srži). To je ozbiljna infekcija koja se teško leči. Neadekvatno lečena, rezultuje avaskularnom nekrozom kosti. Pacijenti sa ovom bolešću imaju povremene napade jakih bolova uz pojavu gnoja. Tridesettrogodišnja Kineskinja je 17. maja 1992. imala tešku saobraćajnu nesreću, u kojoj je došlo do teškog oštećenja leve noge. Imala je višestruki otvoreni prelom leve butne kosti (femur), i obe leve potkolene kosti (tibia i fibula). Hirurg joj je preporučio amputaciju noge, jer se razvio gnojni osteomijelitis, ali je ona odbila. Tokom 12 narednih godina preživela je veliki broj epizoda bola i gnojenja. Od 2. avgusta 2004. godine dobijala je redovno pčelinji otrov tri puta nedeljno tokom 16 nedelja. Radi usklađivanja doziranja, svake dve nedelje su proveravani nivoi IgG i IgE antitela u serumu. Svi problemi su nestali nakon terapije. Zaključuju da je melitin, glavna komponenta pčelinjeg otrova, dobro poznat antimikrobni i citolitički transmembranski peptid (protein) koji utiče i na Gram pozitivne i na Gram negativne bakterije. Smatraju da pčelinji otrov ima budućnost i u prevenciji infekcija.

Apiterapija celulitisa

Celulitis je akutno, difuzno rašireno, zapaljensko stanje kože koje se karakteriše lokalnim bolom, crvenilom, otokom i osećajem topline (praktično predstavlja zapaljenje vezivnog tkiva). Autori S. W. Ip i C. M. Huang ( Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ), sa Medicinskog univerziteta u gradu Taichung na Tajvanu, izvestili su o korišćenju melitina, dobro poznatog transmembranskog antimikrobnog proteina iz pčelinjeg otrova u lečenju ovog oboljenja, i kako kažu, iznenađeni su visokim uspehom moderne apiterapije. Posle saobraćajne nesreće, kineskinja stara 55 godina dobila je celulitis desne noge. Primala je pčelinji otrov svakodnevno, zajedno sa kapsulama propolisa, 800 mg četiri puta dnevno. Celulitis je u potpunosti izlečen nakon tri nedelje terapije.
Celulitis mogu izazvati različite bakterije (na primer S. aureus i S. Pyogenes). Bakterija može da dospe u epiderm kroz pukotine na koži, ogrebotine, posekline i hirurške rane. Pčelinji otrov sadrži snažne antimikrobne peptide. Do današnjeg dana, nisu pronašli nijednu jedinu bakteriju koja je otporna na pčelinji otrov. Kombinacija pčelinjeg otrova i propolisa nudi snažan antimikrobni tretman protiv gram pozitivnih i gram negativnih bakterija kod infekcije kože i vezivnog tkiva.

Program APITOX u borbi protiv narkomanije

Nekoliko ruskih autora sa Instituta za kliničku apiterapiju (pod vodstvom Igora Krivopalova, Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ) izvestilo je o uspehu njihovog programa APITOX koji podrazumeva primenu pčelinjeg otrova u borbi protiv narkomanije (o ovom programu je već pisano u stranim časopisima). Tretman se sastoji iz dva koraka: prvi je u periodu apstinencijalnog sindroma, a drugi u periodu remisije.
U apstinencijalnom sindromu, MSD peptid i adolapin daju snažan analgetski efekat (protiv bolova), stimulišući stvaranje endogenog opioidnog peptida i usporavajući sintezu prostaglandina E. Melittine daje sedativni efekat kompleksnim uticajem na provođenje nervnih impulsa kroz kičmenu moždinu. Normalizuju se fiziško stanje pacijenta, metabolički procesi, reološke osobine krvi.
U fazi remisije redukuje se potreba za drogom (aktivacijom osetljivih sistema organizma uz pomoć pčelinjeg otrova). Normalizuju se narav i spavanje (sedativni efekat koji daju secapine i tertiapine). Nestaju astenija, uznemirenost i stres.
Višegodišnja istraživanja pokazuju da je ovakav tretman efektniji od standardnog. Redukcija glavnih simptoma apstinencijalnog sindroma se javlja kod 75,4% pacijenata u prva 2-3 dana. Fizičke komponente apstinencije se održavaju najviće do 10 dana kod 47,5% pacijenata, najviše tri nedelje kod 37,3% i najviše četiri nedelje kod 9,8%.
Veoma je važno da se došlo do ovakvih saznanja. Pre nekoliko meseci upitao sam primarijusa Petra Borovića sa Instituta za zaštitu zdravlja Srbije iz Beograda, jednog od najvećih srpskih stručnjaka za bolesti zavisnosti (najviše se bavi duvanom), da li ima saznanja da se u svetu iko bori protiv pušenja, alkoholizma ili narkomanije upotrebom pčelinjih proizvoda. Odgovor je bio negativan. Danas to sigurno ne bi bio.

Apiterapija infantilne cerebralne paralize

Pod rukovodstvom istog autora, prezentovan je i rad o terapiji infantilne cerebralne paralize pčelinjim otrovom u kombinaciji sa apikineziterapijom, uz uključenje medicinskih preparata na bazi polena, meda, bilja, propolisa i matičnog mleča. Spisak poboljšanja kod pacijenata je impozantan. Utvrdili su da spastična forma ove bolesti najbolje reaguje na njihovu terapiju.

Apiterapija alkoholizma

Isti autor je pokušao da pčelinji otrov primeni i kod alkoholizma. Pokazalo se da su komponente pčelinjeg otrova kompletna zamena za alkohol. Dolazi do normalizacije mnogih fizioloških procesa u organizmu. Uz suptilna objašnjenja, autori ukazuju da je borba protiv alkoholizma teška ako nema zamene alkoholu. Pokazalo se da pčelinji otrov znatno uvećava mogućnost izlečenja.

Sastav pčelinjeg otrova

Stručnjaci Istraživačkog instituta za voćarstvo i cvećarstvo iz Odeljenja za pčelarstvo (Poljska), T. Szczesna i H. Rybak-Chmielewska ( Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ), istraživali su količine tri najdominantnije komponente pčelinjeg otrova: melitin, fosfolipaza A2 i apamin. Istraživanja su trajala tri godine, od 2002. do 2004. Melitina prosečno ima 64,4% (od 61,15% do 70,15%), fosfolipaze A2 ima 13% (od 11,24% do 15,05%) i apamina 3,1% (od 2,09% do 4,18%). Utvrdili su statistički značajnu razliku u sadržaju melitina, zavisno od godine do godine.

Korekcija masnoća u krvi kod pušača i kardiovaskularnih bolesnika posle upotrebe mešavine meda i perge

Autori Violeta C. Ceksteryte ( Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript ), A. B. Baltuskevicius, J. D. Dambrauskiene sa Poljoprivrednog instituta Litvanije (Dotnuva) izvestili su o svom interesantnom radu. Kod grupe od 36 pacijenata (29 žena i 7 muškaraca) starosti od 60 do 80 godina, obolelih od kardiovaskularnih bolesti koji su uz to bili i hronični pušači sproveli su sledeći eksperiment. Dva puta dnevno posle obroka je 26 pacijenata (21 žena i 5 muškaraca) konzumiralo 15 g mešavine meda i perge (fermentisani polen) paralelno sa odgovarajućim medicinskim medikamentoznim tretmanom. Mešavina je napravljena u odnosu 1:1. Standardni pregled krvi sa lipidnim statusom i nivoom šećera (glukoze) obavljen je pre tretmana i 4 nedelje nakon njega. Dobijeni podaci upoređivani su sa kontrolnom grupom od 10 osoba (8 žena i 2 muškarca) koje nisu konzumirale med i pergu. Utvrđeno je povoljno dejstvo pčelinjih proizvoda u smislu statistički značajnog povećanja nivoa hemoglobina i limfocita, ali i smanjenja nivoa ukupnog holesterola i lipoproteina niske gustine (LDL, opasna frakcija lipoproteina). Ovaj rad zaista pruža široke mogućnosti pčelarima u osmišljavanju marketinških aktivnosti za prodaju pčelinjih proizvoda.