Celo proleće i celo leto vodili smo bezuspešnu borbu sa osama koje su svoje gnezdo svile uz samo postolje moje košnice, u zemlji. Sve nama poznate metode uništavanja osica smo primenili, a one i dalje se šire i razvijaju kao lude.

Koliko je to snažna zajednica bila, da kada se uporedi sa radom pčela u košnici, pa skoro duplo bolje su osice radile.

Zatvarali smo im izlaze i jako nabijali zemlju da im zatvorimo izlaz, ali nije pomoglo. Za par sati one otvore jos dve nove rupe za izletanje. Onad smo ih "kupali" vrelom vodom, ogromne količine vrele vode ode u zemlju i misliš da su se osice skuhale. Ali ne, one i dalje opstaju, samo su pčele postajale sve ljuće i ljuće zbog uznemiravanja.
I na kraju, predali smo se. Ostavili smo ih i otišli na odmor. Kada smo došli sa odmora, imali smo šta da vidimo. Lisica ih je sredila, na naše veliko zadovoljstvo. A imala je dosta posla da dodje do njih. Da iskopa ovoliku rupčagu (kao sto se vidi na slici ) i da im leglo razbaca u krugu od 5 metara. Umalo da potkopa košnicu koja se nalazi odmah uz osinjak.

Hvala lepo, draga moja, dugorepa lepotice!