Autor: Srđan Todorovski

Mail:
Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript

Web:
http://ttosho.pcelinjak.com/

  Nove primene voštanih početaka matičnjaka

Polazimo od opšte prihvaćene tvrdnje:

-Prilikom  rojenja pčele dadilje uzgajaju veći broj matičnjaka koji se obično nalaze na donjem kraju sata i čuvaju ga od matice starke.

-U slučaju nestanka matice, pčele izvlače prinudne matičnjake bilo gde na saću i to u većem broju, na već prihranjivanim larvama.

Postavićemo pretpostavku:

-Prilikom  rojenja pčele dadilje prenose odabrani zigot u zvončić, koji se obično nalazi na donjem kraju sata (prisustvo jajeta može se videti u ponekom prirodnom zvončiću).

Matičnjaci iz tihe smene u ovom radu nisu razmatrani.

U cilju dokazivanja pretpostavke da pčele prenose zigot u zvinčić može se izvesti jednostavan eksperiment. Pripremi se ram kao na slici 1. Ram markira i ubacuje u sredinu legla odabrane košnice. Za nekoliko dana pčele će čaure (veštačke početke matičnjaka) preoblikovati u ćelije zvončiće, nazvaćemo ih PRINUDNI ZVONČIĆI (slika 2), a matica će posejati jaja na taj ram. Pregledom se može utvrditi da u zvončićima nema jaja. Ram se prebacuje u gornji nastavak (drugi ili treći) i odvaja Hanemanovom rešetkom ili dvomatičnom daskom. Posle nekoliko dana (ako je u društvu prisutan rojevi nagon) od zvončića će biti izgrađeni matičnjaci. Zaključak je jednostavan, pčele su same prenele odabrane zigote u zvončiće.

Primenjujući ova saznanja može se naći praktična primena voštanih čaura za:

A.    Određivanje stepena rojevog nagona pčela;

B.    Proizvodnju matičnog mleča;

C.    Sprečavanje rojenja;

D.    Uzgajanje pčelinjih matica.

Osnovna ideja je da se pčelama ponude čaure, na tačno određenim mestima na poznatom ramu, koje će pčele preoblikovati u zvončiće.

Početni postupak je isti za sve četiri namene i izvodi se na sledeći način:

Treba odabrati odgovarajući ram. To može biti:

Varijanta br.1: Prazan ram bledobraon boje, pravilno izgrađen i bez prirodnih zvončića.

Varijanta br.2: Zaležan ram iz plodišta u kome su prisutni zigoti, takođe bez zvončića.

Ram u oba slučaja treba označiti kako se društvo ne bi suviše uznemiravalo kasnijim traženjem rama, pri čemu se izgubi dosta vremena. Na donjem kraju sata treba pomoću rastopljenog voska prilepiti čaure sa obe strane saća (slika 1 i slika 8), ili ravno po sredini. Tada treba ostaviti dovoljno praznog prostora da vrh matičnjaka ne dodiruje sat lajsnu.

Ovaj posao se najlakše radi kod kuće po varijanti br.1, u bilo koje vreme. Priprema rama na pčelinjaku, koristeći već zaležan ram ubrzava postupak, ali to zahteva dodatnu opremu na pčelinjaku.

U daljem tekstu opisana je primena varijante br.1, podrazumevajući LR ram ili drugi tip košnice kod koje su plodišni i medišni ramovi (nastavci) istih dimenzija. Hanemanova rešetka se postavlja na prvi nastavak, gde se nalazi leglo. Soj matica je lokalni banatski, oplemenjen uvođenjem matica od Prof. Kulinčevića u dva navrata. Ogled je izvođen na teritoriji Južnog Banata / Vojvodina / Srbija).

Prva iskustva ukazala su da položaj čaura na ramu ima značaj za realizaciju eksperimenta. U tom cilju urađeno je nekoliko pomoćnih ogleda.

Odrađivanje mesta za postavljanje voštanih čaura

Posle rojevog perioda, krajem juna ili početkom jula, primećije se da pčele počinju da ruše zvončiće (slika 4). Redosled je takav da prvo nestaju zvončići koji su najudaljeniji od leta, a na kraju nestaju i zvončići najbliži letu.  Raspored je sličan leglu koje je bliže svežem vazduhu. To sugeriše da čaure treba grupisati bliže letu, a da suprotni kraj rama ne treba koristiti za dodavanje čaura. Na slici 3 se uočava da je najudaljeniji matičnjak od leta (levo) manji od matičnjaka koji su bliži letu (desno). Za mrežastu podnjaču ova konstatacija ne važi.

Na slici 7 primećuje se da je izgrađen samo jedan matičnjak (prekriven pčelama, strelica desno) koji se nalazi ispod legla. Leto je na suprotnoj strani od ostataka voštanih čaura. To sugeriše da čaure treba grupisati ispod budućeg legala.

Čaure treba da budu postavljene na dnu saća. Slike 5 i 6 pokazuju da su zvončići bliži dnu sata bolje izgrađeni od zvončića iznad njih.

Postavljanje zvončića na bočnim ivicama sata nije primenjivano.

A.   ODREĐIVANJE STEPENA ROJEVOG NAGONA PČELINJEG DRUŠTVA

Rojenje je prirodna potreba svakog pčelinjeg društva i predstavlja produženje vrste. Poznato je preko 100 načina sprečavanja rojenja. Nijedan ne zadovoljava u potpunosti. Ideja je da se u predrojevom periodu, u aprilu mesecu ili ranije, odredi stepen rojevog nagona svakog društva.

Ako se ram sa čaurama doda u toku rojevog perioda može se desiti da su pčele već izvukle zvončiće ili matičnjake na drugim ramovima iste košnice. Moguće je da se društvo izroji posle uklanjanja označenog rama sa prinudnim zvončićima (matičnjacima). Zato je najbolje da se ram sa čaurama dodaje što ranije.

Za svako društvo se pripremi po jedan označen ram sa čaurama (slika 8). Svi ramovi treba da su slični. Prilikom prvog prolećnog proširenja gnezda u sredinu legla svakog društva se ubaci po jedan ram. Za nekoliko dana pčele će preoblikovati čaure u prinudne zvončiće. Pregledom ubačenih ramova može se odrediti stepen rojevog nagona svakog društva. Mogu se primetiti sledeći slučajevi:

a.      Prinudni zvončići su potpuno izgrađeni (slika 2). U društvu je prisutan rojev nagon, i ono će se rojiti;

b.     Čaure su razrušene, na fotografiji se naziru samo po svetlijoj boji saća (slika 4). Društvo se vrlo verovatno neće rojiti (Lako se može uočiti da na plodišnom saću u periodu kada se društva ne roje nema zvončića. Takođe, zvončića nema ni na medišnom saću);

c.      Jedan broj čaura je izgrađen, ali ne sve. Društvo je u slabom rojevom nagonu. Da li će se rojiti zavisi od klimatskih, pašnih i apitehničkih uslova. Ovakva društva treba svrstati u prve dve grupe. Ako je broj potpuno izgrađenih prinudnih zvončića veći od broja ne izgrađenih, svrstava se u grupu a, inače u grupu b.

U jednom ogledu odabrano je 9 društava koja su bila najproduktivnija prethodne godine i nisu se rojila. U leglo svakog društva ubačen je po jedan ram sa čaurama (slika 8). Izgled preoblikovanih čaura posle 7 dana (slika 9) pokazuje da ni jedno od posmatranih društava nije u rojevom nagonu. Ogled je ponavljan 3 puta tokom juna i jula meseca 2004. godine.

(Ogled sa rojevim društvom prikazan je na slikama 1 i 2.)

Predviđanje rojenja predstavlja novi princip u apitehnici. Predviđanje rojenja omogućava planiranje proizvodnje na pčelinjaku na način da se najbolje iskiristi nagon pčela i dobije veći prinos.

Jedan predlog bi mogao biti:

PRIMER PČELINJAKA (na osnovu višegodišnjeg proseka)

Sve košnice se rangiraju po dva kriterijuma: snaga i rojevi nagon. Po snazi društva se rangiraju kao slaba, srednja i jaka. Po rojevom nagonu društva se svrstavaju kao rojeva i nerojeva. Zatim se odlučuje šta će se raditi sa svakom košnicom.

60 DRUŠTAVA, 20 KG po izimljenom društvu

20 JAKA

20 SREDNJA

20 SLABA

PROSEČNO ROJENJE  JE 50%

A. BEZ PREDVIĐANJA ROJENJA

B. SA PREDVIĐANJEM ROJENJA (očekivani rezultati)

10 jakih nerojivih se ne diraju
10 srednjih nerojivih spaja se sa 10 slabih nerojivih =  10 jakih nerojivih
10 srednjih rojevih spaja se sa 10 slabih rojjivih  =  10 jakih rojivih
10 jakih rojivih se ne diraju

RAZLIKA (smanjiti za 20%)

BEZ PREDVIĐANJA ROJENJA

Dobijeno 1.200 Kg (za prihranu će se potrošiti 300 Kg) i 30 golih rojeva

SA PREDVIĐANJEM ROJENJA

Dobijeno 1.600 Kg i 50 naprednih rojeva na po 5 LR

- Više meda za 400 Kg, ušteda 300 Kg šećera ili meda

- Više kvalitetnih društava za zimu
(> 6 puta brži napredak mladih rojeva -Lebedev)

- Manje rada

- Manje odbeglih rojeva

 Ukoliko rojeva društva želimo da koristimo za proizvodnju meda tada se mora sprečiti rojenje.

 
B.  UZGAJANJE PČELINJIH MATICA

Matice se mogu uzgajati na taj način da se pčele prinude da same prenesu oplođeno jaje (zigot) u početak matičnjaka, a to je ćelija koju pčelari obično zovu zvončić. Prednost ove metode je što pčele dadilje same odabiru najpovoljnije jaje i prenose ga u zvončić pre nego što se ispili larva. Tada prihrana odabrane larve matičnom hranom počinje od prvog momenta njenog razvoja. To je jedan važan uslov da matica bude kvalitetna. Poznato je da larva u prvih 24 časa povećava masu više puta, pri čemu matična larva napreduje nekoliko puta brže od radiličke larve. Znači da larva koja nije predodređena za maticu, a koja se presađuje 10-12 časova posle izleganja, kasnije dobija matičnu hranu i kasni u razvoju. Presađivanjem larvi ovaj uslov se ne može ostvariti. Sa druge strane, ručno presađivanje jaja daje mali procenat uspešnosti, ali i kvalitetniju maticu.

Pripremimo označeni ram kao u varijanti 1 (slika 1 i slika 8), i ubacimo ga u plodište odabranog društva (na osnovu evidencije i praćenja po poznatom postupku). Najbolje je da se ram ubaci u sredinu legla kako bi ga matica što pre zalegla. Pčele će od voštanih čaura (veštačkih) početaka matičnjaka vrlo brzo oblikovati PRINUDNE ZVONČIĆE (slika 2). Pri tome pčele će prvo oblikovati voštane čaure a tek kasnije će možda izgraditi još neki zvončić od ćelija saća. Matica će u roku od 1 do 7 dana položiti jaja u taj ram. Tada ram sa zigotima i veštačkim zvončićima (praznim) iz plodišta može se koristiti za proizvodnju matica.

Matice možemo proizvoditi na više poznatih načina.

Jedan način je da se ram doda obezmatičenom odgajivačkom društvu, gde će se razviti kvalitetni matičnjaci, od zigota koje su pčele dadilje same prenele u prinudne zvončiće.

Drugi način je da se razvoj matičnjaka nastavi u istom društvu. Prednost je u tome što na osobinu buduće matice, pored majke i oca, utiče i odgajivačko društvo preko matičnog mleča u kome se nalazi i DNK. To se radi tako da se ram sa odgovarajućim brojem mladih pčela bez matice prebaci u gornji nastavak a Hanemanove rešetke se postave iznad plodišta i ispod nastavka sa pravešanim ramom. Istraživanja su pokazala da je uzgoj matičnjaka u prisustvu matice bolji način i treba ga primenjivati kada je to moguće.

U praktičnom radu može se uočiti da je verovatnoća izvlačenja matičnjaka utoliko veća koliko je ram sa zvončićima udaljeniji od legla. Mogući razlog je u manjem prisustvu matične supstance. Zato se načelno pri uzgoju matičnjaka ram sa zvončićima postavlja što dalje (višlje) od legla, a prilikom sprečavanja rojenja ram se dodaje u nastavak što bliže leglu i razdvaja Hanemanovom rešetkom. Ukoliko pčele ne povuku matičnjake tada se privremeno na 1-2 dana nastavak sa prinudnim zvončićima može odvojiti pregradnom ili dvomatinom daskom. Potrebno je obezbediti novo leto na tom nastavku.

Prilikom prebacivanja rama sa zvončićima treba paziti da se sa pčelama ne prebaci i matica iz plodišta. Za nekoliko dana pčele će preneti jaja u prinudne zvončiće i odnegovati vrlo lepe matičnjake (slika 3). Dalji postupak sa matičnjacima je poznat pčelarima. 

Prednosti ovakvog načina rada:

1.     Odgaja se matica koja je od samog početka razvoja predodređena za maticu. To je garancija da će nova matica biti kvalitetna. Poznato je da se nedostaci u ranom razvoju matice kasnije nikako ne mogu popraviti;

2.     Pčele dadilje će uvek same preneti odabrani zigot. Time se izbegava delikatan postupak proizvodnje larvi iste starosti i presađivanje u matične čaure;

3.     Smanjuje se mogućnost inbridinga jer pčele prepoznaju zigot iz bliskog srodstva;

4.     Jednostavnost postupka omogućava uzgajanje u više društava po manji broj matica. Time se takođe smanjuje mogućnost inbridinga;

5.     Nije potrebna posebna oprema i prostorija.;

6.     Nije potrebna posebna obuka kao za presađivanje larvi. Predloženim postupkom svaki pčelar može uzgajati matice.

V.   SPREČAVANJE ROJENJA 

 Kada se ram sa tek zaležanim ćelijama i formiranim prinudnim zvončićima prebaci u neki od gornjih nastavaka (najbolje u drugi), i razdvoji Hanemanovom rešetkom, tada pčele u plodištu neće pokušavati da izvuku rojeve matičnjake. Dve nedelje pošto je matica zalegla ram sa ćelijama, novoodnegovani matičnjaci će biti zreli i uklanjaju se iz košnice (rušenjem matičnjaka ili sklanjanjem celog rama) pre nego što se izlegu mlade matice. Zatim se postupak ponavlja počev od dodavanja novog praznog rama sa čaurama.  Broj čaura treba da je manji (4-8 komada) da se društvo što manje opterećuje.

Da ne bi otvarali košnicu i kontrolisali kada je matica zalegla ram sa čaurama (prinudnim zvončićima), najbolje je ceo postupak ponavljati svakih dve nedelje, bez obzira na fazu razvoja matičnjaka.

Početak dodavanja rama sa čaurama radi sprečavanja rojenja je polovinom aprila,  pre nego što pčele same počnu da izgrađuju rojeve matičnjake.

Kada društvo prestane da izvlači matičnjake, možemo očekivati da se neće rojiti i tada možemo prekinuti sa dodavanjem rama sa čaurama.

Redovnim dodavanjem rama sa čaurama, i započinjanjem postupka uzgoja matica stvara se privid da će društvo dobiti novu maticu i pčele se zavaravaju da je sve u redu. Ovakvo stanje se može održavati tokom celog perioda rojenja.

Iznuđeni matičnjaci u gornjem nastavku sprečavaju pčele da u rojevom nagonu izvuku matičnjake u donjem plodištu. To znači da se relativno jednostavnim postupkom, na samo jednom, nama poznatom ramu, pčele mogu svakih par nedelja zavaravati da su u postupku rojenja a da im pri tome ne dozvolimo rojenje, jednostavnim vađenjem rama sa već izvučenim matičnjacima. Izostaje neizvesno traženje rojevih matičnjaka po košnici uz mnogo muke i štete po društvo.

Prednosti ovakvog načina rada:

·        Vreme rada i uznemiravanje pčela je minimalno. Postupak dodavanja rama sa čaurama, koji je označen i lako uočljiv, prebacivanje i vađenje izgrađenog rama traje samo nekoliko minuta. Nije potrebno prelistavati ostale ramove a društvo se vrlo malo uznemirava i ometa u radu. To je zato što pčele rado prihvataju ponuđene čaure, a kada se ram preveša pčele dadilje zigote najčešće prenose u prinudne zvončiće na istom saću.

·        Može se planirati vreme obavljanja poslova.

·        Jednostavan postupak koji može obavljati svaki pčelar.

G. PROIZVODNJA MATIČNOG MLEČA

 Postupak je isti kao i za proizvodnju matičnjaka ili za sprečavanje rojenja, sa tom razlikom da se prevešani ram sa matičnjacima vadi tri dana posle piljenja larvi. Posle vađenja metičnog mleča ram se vraća u leglo košnice kako bi ga matica ponovo zalegla. U ovom slučaju broj ćelija po ramu ili broj ramova može biti mnogo veći.

 Zaključak

Po mojim saznanjima predloženi postupak je nov i nema dovoljno praktičnog iskustva. Suština postupka je da se približava prirodnim procesima koji vladaju u pčelinjam društvu. Zato očekujem da će praksa potvrditi navode iz teksta.

U budućem praktičnom radu potrebno je uraditi još nmoge poslove, kao što su:

    * precizno utvrđivanje starosti zigota koje pčele dadilje prenose u zvončić
    * određivanje najboljeg mesta u leglu košnice gde će matica najbrže posejati jaja
    * utvrđivanje uticaja matične supstance u nastavcima košnice koji su iznad Hanemanove rešetke
    * korišćenje većeg broja košnica
    * određivanje optimalnog broja čaura za za svaki postupak
    * primena Jenterovih ćelija kod postupaka pod B, V i G
    * precizno tumačenje rezultata testiranja rojevog nagona u zavisnosti od doba rojevog perioda
    * precizno tumačenje rezultata testiranja rojevog nagona u zavisnosti od jačine pčelinjeg društva
    * vrednovanje predloženog postupka

Ohrabren dobrim početnim rezultatima verujem da je moguće proširenje primene predloženog postupka i dalje usavršavanje.

(NJIPO objava može se videti na http://njnjnj.njipo.int/pctdb/en/ ; u kućicu  Inventor name upisati: Todorovski Srdjan i kliknuti na Search)

Srđan Todorovski