Web Pcelinjak - Mogućnost suzbijanja Varroe destructor u zatvorenom leglu

Fruškogorska 25, 22327 Mardik, Srbija
Tel: 022/506-676, 063/599-260
E-mail: Ova email adresa je zaštićena od spam robota, nije vidljiva ako ste isključili Javascript
Suradnici:
Dobrila Bandžov
Vladimir Bandžov, ing.agr.

Mogućnost suzbijanja Varroe destructor u zatvorenom leglu

Na početku ću citirati predsednika komisije za patologiju Apimondije (svetske pčelarske organizacije) Dr. V. Rittera (1997) sa Kongresa Apimondije u Antverpenu (gde sam i sam učestvovao):    Svim postupcime koje uradimo na suzbijanju varoe u košnici pre jula, pomažemo zimskim pčelama. Kasnijim suzbijanjem pomažemo proletnjem razvoju pčela u sledećoj godini. Na Kongresu u Vankuveru, 1999. godine u svom referatu je napisao: Najvažnije od svega je da počnemo uništavati varou toliko rano koliko je to moguće u pčelarskoj sezoni. To je ustvari period intenzivnog razmnožavanja pčelinje zajednice i to u aprilu, maju i junu. U tim mesecima izumiru pčele koje su prezimile zimu, pojavljuje se trutovsko leglo, pčele intenzivno grade saće i pojavljuje se višak mladih pčela koje dovode pčelinju zajednicu u roidbeno stanje.
    Taj period intenzivnog razvoja pčelinje zajednice možemo nazvati kao period prikrivenog, to jest sporog razmnožavanja varoe u prividno zdravom leglu. Ovaj period uspava svakog pčelara pošto ne primećuje napasnika, koji je skoro 90% sakriven u zatvorenom leglu. Za vreme dok se pčelinje društvo intenzivno razvija (negde do kraja juna), veliki broj varoa sakrivene su u hiljadama ćelija sa leglom i ne možemo ni da naslutimo katastrofu koja se približava. Katastrofa nastaje u vremenu kada se smanjuje pčelinje leglo (u julu i avgustu) i tada hiljade varoa počinje da se naseljava u sve manjem broju ćelija radiličkog legla, što značajno oštećuje zimske pčele koje se tu razvijaju. Kao posledica, zavisno od stepena zaraženosti, dolazi do pojave oštećenih zimskih pčela, pa čak i do mrtvog legla. Ovim se poremeti biološka celina pčelinjeg društva (odnos 2 : 1) u korist kućnih pčela. U ovom periodu često se dešava da letnje pčele naglo počinju da uzimaju hranu, a da pri kraju jeseni uzimaju hranu sa smanjenim intenzitetom. Kasnije se živost pčelinjih društava smanjuje, a kod nekih se za nekoliko dana ta živost drastično smanjuje. Košnice ostaju bez pčela, a sa puno unapred pripremljene hrane za zimu i sa površinski perforiranim – izbušenim leglom. Ako odstanimo voštani poklopac sa jedne takve ćelije, vrlo često ćemo naći i do desetak Varroa (Neumann, 1999.). Uzrok za propadanje pčelinjeg društva u ovo doba je naš aljkav rad na početku nove sezone.
    Pčelinja društva koja krajem zime, to jest na početku razvoja legla (kraj januara i februar) imaju varou, slabo se razvijaju. Koliko će zdravih, a koliko oštećenih mladih pčela izaći zavisi od stepena zaraženosti. Matica tada nosi jaja u ograničenom broju i to u februaru oko 135, a u martu oko 220 jaja dnevno (Jeftić, 1961.) i ukoliko je broj varoa veći od novo izleženih larvi, tada više varoa napada jednu larvu. Nerazvijene i oštećene pčele će biti izbačene iz ćelija i prilikom prolećnog pregleda možemo ih videti na podnjači zajedno sa otpatcima voska, a čak neke mtrve larve možemo videti i na letu.
    Postavlja se pitanje da li u tom slučaju, u februaru ili početkom marta možemo da sprečimo potpuno propadanje pčelinje zajednice. Uobičajeno je da napadnute zajednice lečimo sistemicima u decembru ili januaru i iskustva nam pokazuju da je uspešnost ustvari isto tolika kao da smo ih lečili u februaru ili martu.
    Eksperti za Varrou, Nemac Hanel i Rusi Melnik i Pileckaja, utvrdili su sledeće pojave. Ženke varoe u februaru i martu su praktično neplodne odnosno jalove i u to vreme 92 – 96 % pčelinjeg legla je zdravo. Iako u ćelijama ima položenih jaja Varroe ona nisu sposobna za razvoj i u raznim stadijumima svog razvoja propadaju. Krajem zime i početkom proleća, odnosno sve do početka intenzivnog unosa nektara i polena, sve varoe koje se nalaze na pčelama dostupne su sredstvima za suzbijanje varoe.

Provera stepena zaraženosti pčelinje zajednice u ovom periodu

Ova provera se vrši kada su vremenski uslovi dobri i to na dva načina:

1. Uzimamo iz košnice jedan okvir sa pčelama, palcem i kažiprstom hvatamo pčelu za oba krila i posmatramo je sa donje strane stomaka gde se na člancima može primetit crvenkasti stomak krpelja varoe.
2. Ako nismo vešti u hvatanju pčela, uzimamo veću staklenu epruvetu u koju se sipa 100 ml etil alkohola (može i rakije), i unutra se stavlja 50 ili 100 pčela. Posle toga zatvorimo epruvetu i promućkamo je, a pri tome krpelj otpada sa pčela. Ako na 100 pregledanih pčela nađemo samo jednu varou dolazimo do zaključka da ih u košnici ima previše za to doba godine, i da je potrebno nešto preduzeti radi njihovog suzbijanja.
    Poznato je da pojedine košnice nisu podjednako napadnute varoom, te zato opisani test treba ponoviti u još nekoliko košnica.

Život i razmnožavanje varoe

Kako bi lakše razumeli pojave u pčelinjem društvu, kao i odabir pravog momenta i načina suzbijanja varoe u zatvorenom leglu moramo imati osnovna saznanja o životu i razmnožavanju varoe.
            Ženke varoe nose 5 jaja u ćeliju radiličkog legla od kojih se izleže 1,5 do 2 odrasle jedinke koje su sposobne za dalje razmnožavane, dok u trutovsko leglo snesu 7 jaja gde može da se izleže i do 5 odraslih jedinki sposobnih za dalje razmnožavanje (u jednu ćeliju jaja može položiti više varoa).
Ženke varoe oplođuju se u unutrašnjosti ćelije. Mužjaci uginu, a ženke se prilepe na dnu ćelije kada je ćelija otvorena. Kada se ženka varoe izleže, u roku od 5 - 6 dana polno sazreva, odnosno počinje da nosi jaja.
Kad se ćelija otvori iz nje ispadaju uginuli mužjaci i nesazrele ženke koje su manje i svetlije su boje i njh možemo naći među voštanim otpadcima na podnjači. Neke od ženki varoe takođe otpada na podnjaču košnice dok traže adekvatnu ćeliju gde će položiti jaja.
Varou više privlači pčelinje leglo koje je obilno hranjeno i kada polenovog praha i meda ima u izobilju. Krajem zime i početkom proleća skoro cela populacija varoe nalazi se van legla. U drugoj polovini leta 60 – 70 % prirodno otpalih varoa su svetlije boje, a u leglu ukoliko ima više varoa, većinom su svetlije boje.
Intenzitet razmnožavanja varoe prema istraživanjima Liebega i saradnika (1994.) u periodu od 12 godina je nedvosmisleno povećan. U periodu 1983.-1985. godine, odnos prirodno uginulih varoa i živih varoa u košnici iznosi 1:200. Taj odnos je u 1993. je došao do vrednosti 1:1000. Prirodno odumiranje jedne Varroe dnevno u avgustu ili septembru znači da u košnici ima 500-2000 živih varoa u ćelijama.
Na osnovu toga, kao i iskustava iz osmdesetih, za ugroženost pčelinjih zajednica važe sledeći zaključci i uputstva.
1. Ako usled prirodnog odumiranja varoe otpadne manje od 10 krpelja dnevno, ili ako posle zadimljavanja otpadne manje od 100 krpelja, pčelinja zajednica nije ugrožena.
2. Lečenje u zimskom periodu potrebno je ako je pčelinja zajednica mnogo zaražena to jest ako je veća od 12%, što znači da na 100 pčela nađemo više od 12 varoa.
U zajednicama u kojima je zaraženost od varoe do 12,8% prezimljavanje je dobro
(Martinov 1983.).
    Melzer (1985.) napominje da štetno delovanje varoe kada u pčelinjom društvu ima približno 5000 varoa. Kada ih ima 8000-10000 šteta postaje očigledna. Ako pak zajednicu napadne 10000-20000 varoa ona propada – nestaje. Noviji podatci (Pistoia, 1997.) opominju da zajednica propada kada u njoj ima 5000-6000 Varroa.

       Način uništenja varoe u zatvorenom leglu
       Originalna izolatorska ekološka metoda Mr.sc. Nauma Bandžova koju danas primenjuje

       Na kraju da iznesem i moju sadašnju metodu suzbijanja varoe u zatvorenom leglu, koju je primenjujem sa raznim poboljšanjima od 1984. godine kada sam imao usmeno izlaganje na Trećem internacionalnom sipozij o varoi održanom u Splitu - Hrvatska u saradnji sa Svetskom pčelarskom organizacijom- Apimondiom (Bandžov N., 1984, Pčelar br. 11 str. 329 - 330;) i I Međunarodnom simpiziju Standardni kvaliteti pčelinjih proizvoda, bolesti pčela i rezidue održan u Ohridu – Makedonija, pod pokrovitelstvom Apimondije, gde sam usmeno prezentirao dva referata. (Bandžov N. 1990, Pčelar br. 8 str. 241 – 242 i 243 - 245). Ovu metodu o biološkom suzbijanju varoe primenjivao sam od kada sam uveo novi sistem pčelarenja 1988 god., Kombinovani metod pčelarenja sa dvojnim društvima.
       Ovu metodu koju nazvam još i potpuno ekološkom metodom, primenjujem u periodu od 01. – 15. Avgusta, kada sređujem pčelinja društva za zimu i kada želim da sačuvam zdrave zimske pčele koje su garancija dobrog proletnjeg razvoja i dobijanja visokih prinosa pčelinjih proizvoda u narednoj godini. (Slika 1)

Slika 1

Zbog naučnog saznanja da se varoa nalazi oko 85 - 90% u zatvorenom leglu, a da na nju nijedan dosadašnji lek ne deluje, kompletno zatvoreno leglo iz dvojnog društva (slika 2) prebacim u izolator (slika 3). Obično u plodištu osnovnog društva u to doba ima 3-4 okvira sa zatvorenim leglom i 2-3 okvira sa otvorenim leglom i jajima. Pomoćno gornje društvo je nešto slabije i ima 2-3 okvira zatvorenog i 1-2 okvira otvorenog legla sa jajima. Sve okvire sa otvorenim leglom i jajima (3-5 okvira sa oko 30000 jaja i larvi) stavim u plodište osnovnog društva, koje se sada sastoji od jednog nastavka i jednog polunastavka (slika 4) sa medom (6-8 kg) i maticom koju one same odaberu. Tu stavim još dva okvira sa polenom i 3-5 praznih okvira sa nešto meda (3-5 kg) da bi matica nastavila sa nošenjem jaja i tako da do kraja septembra stvorivrlo jako društvo sa oko 40000-45000 mladih zdravih zimskih pčela, koje će vrlo uspešno prezimiti, i da bi krajem januara matica počela da nosi prva jaja kako bi se do bagremove paše razvilo vrlo moćno društvo sa oko 60000 pčela. Da napomenem da u novembru kada nema više legla izvršim jedno tretiranje zadimljavanjem pomoću samogorećih filter papirića (KNO3) na koje nakapljem 2-3 kapi alkoholnog rastvora fluvalinata (2:1)

Pune linije predstavljaju zatvoreno leglo, a isprekidane predstavljaju većinom otvoreno leglo

Okvire sa zatvorenim leglom iz osnovnog i pomoćnog društva (5-7 okvira) zajedno sa pčelama bez matice, stavim u praznu LR košnicu koju ja nazivam "Izolator", a koja se se sastoji od 2 nastavka i može da primi zatvoreno leglo iz 3-4 dvojna društva sa 20 okvira zatvorenog legla sa varom (oko 100000 ćelija) iz kojih će izaći oko 30000-35000 mladih zdravih pčela, koje kasnije koristim za pojačavanje slabijih društava ili nukleusa. Kada formiram izolatore, u njih stavim i 3-4 letvice sa fluvalinatom ili Flumetrinom zbog velikog prisustva varoe. Za 10-15 dana izađu sve pčele od kojih je veliki broj defektnih (bez krila) i one padnu na podnjaču zajedno sa velikim brojem varoe.

Na kraju da napomenem da pčelarim stacionarno sa oko 50 proizvodnih košnica i 20 za naučna saznanja i proizvodnju visoko kvalitetnih higijenskih matica i rojeva Rošfusovim sistemima.

Diskusija

Iz referata podnetih u Antverpenu 1997. i Vankuveru 1999. godine na Kongresima Apimondije koji su tretirali uništenje varoe pomoću trutovskog i radiličkog legla možemo pročitati još neka zapažanja.
      Te metode su najefikasnije kad su pčelinja društva jako zaražena varom i prihvatljiva su na stacionarnim malim pčelinjacima od 30-50 košnica, dok nisu prihvatljive za velike pčelinjake. Pored toga intenzivno oštećenje legla, oslabljuje pčelinje društvo i poremećuje se biološka celina.
Alen (1965.) je posmatrao jednu grupu pčelinjih zajednica koje su slobodno gradile trutovsko saće i drugu grupu kod kojih je bilo ograničeno trutovsko leglo, na poluokviru LR-ovog normalnog rama (Slika br. 5) i zaključio je da u prinosima meda nije bilo značajnih razlika između te dve grupe.
Poluokvire sa trutovskim saćem možemo da ih postavimo za izgradnju u medište još prethodnog leta, tako što u proleće možemo da ih premestimo u plodište. Trutovsko leglo je biološka potreba pčelinjeg društva i ako pčele imaju dovoljno trutovskog saća neće kvariti radiličko saće.

Toma (1987.) navodi da ženke varoe počinju da nose jaja u radiličko leglo kada nema dovoljno trutovskog saća.
            Iskustva raznih autora koji govore o biološkoim načinima otklanjanja varoe, kao na pr. Kaučić i Rihar, efikasna su oko 30%. Oni kažu da odsecanje voštanih poklopaca iz ćelija sa trutovskim leglom potstiče pčelinje društvo na razvoj, kao i to da je ovo odsecanje primenljivo na pčelinjacima do 100 košnica.
          Iskustva Jakovljeva ukazuju na uspešnost suzbijanja varoe,
(Trutovsko leglo na LR poluokviru), ali slabljenje biološke generacijske strukture osnovne pčelinje zajednice, što ne garantuje dobijanje visokih prinosa meda i drugih pčelinjih proizvoda, barem na našem području gde su maj, juni i juli glavni meseci za prinos.
    Metoda koju opisuje autor sa saradnicima pokazuje i dokazuje uspešno tehnološko biološko suzbijanje varoe u pripremnom periodu uzimljavanja pčelinje zajednice u prvoj polovini avgusta meseca. Ulazak u zimski period sa jakim društvom i mladim i zdravim zimskim pčelama, rani razvoj i stvaranje jakih društava za maksimalno iskorišćenje pašnih prilika u maju, junu i julu bez poremećaja biološke celine 2:1 u korist kućnih pčela i sa potrebnim brojem trutova.
          Autor je za ovaj članak pored sopstvenih iskustava, iskustava naučnika i praktičara koje je imao prilike da čuje u Antverpenu i Vankuveru, koristio i članak iz časopisa Melitagora br 45/2000.