SADRŽAJ VODE U MEDU

 

Posle ugljenih hidrata, voda je drugi prevladjujući sastojak meda. Ona odredjuje njegovu zrelost, a time i ukupnu vrednost. Nezreli med slabog je bukea, kratkog veka skladištenja i stoga izrazite sklonosti ka kišeljenju. Medjutim, kada je reč o skladištenju, tu treba imati u vidu da je med higroskopna supstanca, što znači da je sklon da upija vlagu iz vazduha. Što je veća dodirna površina sa atmosferom i veća relativna vlažnost vazduha, to će više vode biti apsorbovano.

Istina, vlaga prilično sporo prodire u dubinu meda. Eksperimenti su pokazali da je med sa 22,5% vode skladišten u prostoru u kome je bilo 86% vlažnosti vazduha posle sedam dana na površini imao 29,6% vode, dok se na svega dva centimetra ona povećala za samo pola procenta. Nažalost, ovaj kontaktni sloj koji je poprimio najviše vlage u dodiru je sa obiljem mikroorganizama koji će u njemu započeti fermentativne procese, a tada lagano čitava količina meda postaje neupotrebljiva. Kao što može da poprimi vlagu iz atmosfere, med isto tako može i da je oda, što neki put koriste pčelari ako im se učini da je mu je nedovoljna gustina, stavljajući ga u plitke posude na promajno mesto. Ipak, najbolje sušenje rade same pčele.

Odredjivanje procenta sadržaja vode u medu vrši se u laboratorijama na više načina. To su metode sušenja na temperaturi od 60 do 105 °C pod vakuumom ili bez njega i viskozimetrijska metoda zasnovana na zavisnosti viskoziteta od količine vode. Tu je takodje i refraktometrijska metoda. Znamo da štap zaronjen u vodu, posmatran sa obale izgleda kao da je prelomljen. Ako je u vodi rastvorena neka materija, na primer šećer, prelamanje će biti izraženije. To je pojava svetlosne refrakcije. Ona je najbrža i najpreciznija, a nije retkost na terenu ni kod nas. Pomoću rafraktometra utvrdjuje se koeficijent prelamanja svetlosti koji zavisi od količine vode u medu.

U laboratorijama se takodje koristi i piknometrijska metoda bazirana na odnosu relativne gustine meda i količine vode. Piknometar je staklena bočica čija je zapremina baždarena vrlo precizno, za odredjenu temperaturu. Za potrebe prakse, ovaj postupak se može veoma pojednostaviti, na sledeći način.

Radi se o merenju mase meda u jediničnoj zapremini, jednom litru. Za to su nam potrebni vaga sa tačnošću merenja u gramima i posudu koja ima tačno jedan litar zapremine. Ako nismo sigurni u zapreminu, jednostavno je baždarimo odmeravanjem nivoa do kojeg će se popeti jedan kilogram vode. Nekada je tačno merenje bilo veliki problem, medjutim u današnje vreme i obične digitalne vage koje se koriste u trgovinama poseduju izvanredne osobine.

Pre merenja odvagamo taru tj. izmerimo kolika je masa prazne posude, zatim nalijemo u nju jedan litar meda i ponovo izmerimo. Razlika ova dva rezultata je masa samog meda. Očekivani procenat vlage kretao bi se u granicama od oko 20%, a verovatno da neće ni biti manji od 15%. Prema Vajtu, prosečna vlažnost meda na uzorcima u Sjedinjenim Državama iznosi 17,2 %, krećući se u granicama od 13,4 do 22,9%.

Količina vode i relativna gustina meda na temperaturi od 20°C stoje u sledećem odnosu. Prema Dr Škenderovom, sa 20% vlage gustina meda je 1,4027, sa 19% 1,4101, sa 18% 1,4171, sa 17% 1,4237, sa 16% 1,4295 i sa 15% 1,4350. Znači, ukoliko smo merenjem utvrdili da je masa, na primer, kilogram i 405 grama, tada je vlažnost meda 19,5%, što je zadovoljavajuće.

Zavisnost relativne gustine meda od količine vode na temperaturi od 20°C (prema Škenderovu)

Procenat vode	Relativna gustina	Procenat vode	Relativna gustina	Procenat vode	Relativna gustina
15.0	1.4350	17.0	1.4237	19.0	1.4101
15.2	1.4339	17.2	1.4224	19.2	1.4087
15.4	1.4328	17.4	1.4211	19.4	1.4072
15.6	1,4317	17.6	1.4198	19.6	1.4057
15.8	1.4306	17.8	1.4185	19.8	1.4042
16.0	1.4295	18.0	1.4171	20.0	1.4027
16.2	1.4284	18.2	1.4157	20.2	1.4012
16.4	1.4272	18.4	1.4143	20.4	1.3996
16.6	1.4260	18.6	1.4129	20.6	1.3981
16.8	1.4249	18.8	1.4115	20.8	1.3966

Dejan Kreculj
medija@pcelinjak.com